Zdravlje

Direktno.rs

03. 05. 2024. 13:30 1

Mentalna bolest uvek povod masovnog ubistva?

Nakon svakog masovnog napada, može se čuti da je ubica najverovatnije imao neko mentalno oboljenje, ali da li je baš uvek tako?

Stravične tragedije dogodile su se 3. i 4. maja prošle godine u Beogradu, pa u Duboni i Malom Orašju kod Mladenovca i Smedereva.

Prvog dana je tadašnji učenik sedmog razreda K. K, koji ne može krivično da odgovara, u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na beogradskom Vračaru ubio devetoro đaka i radnika obezbeđenja i ranio šest osoba, pet učenika i nastavnicu istorije.

Dan kasnije Uros B. (21) ubio je devet ljudi, među kojima jednog policajca van dužnosti i ranio 13 ljudi u Duboni i Malom Orašju.

Ovakvi slučajevi dogodili su se nekolio puta u novoj istoriji, najviše u Americi, a poslednji zapamćeni ovog tipa dogodio se isto u maju, ali pre dve godine, kada je 18-godišnji napadač ubio čak 19. dece i dva nastavnika, a ranio nekoliko drugih nakon što je otvorio vatru u osnovnoj školi u Teksasu.

Mnogi pshijatri i psiholozi iz Amerike radili su istraživanja na ovu temu, o povezanosti mentalnih bolesti sa ovakvim fatalnim ispadima pojedinaca i ukazali na moguće znakove upozorenja pre nego što do ubistava dođe.

Okrivljavanje mentalnih bolesti za masovno ubistvo je dugotrajan impuls, koji koriste i organi za sprovođenje zakona i političari.

- Mentalne bolesti i mržnja povlače okidač, a ne pištolj - rekao je predsednik Donald Tramp 2019. godine kao odgovor na masovne pucnjave u El Pasu, Teksas, i Dejtonu u Ohaju. Nakon što je napadač tinejdžer ubio 19 dece i dvoje nastavnika u osnovnoj školi Rob u Uvaldeu u Teksasu u maju 2022. godine, guverner Greg Abot je rekao: "Svako ko puca u nekog drugog ima problem sa mentalnim zdravljem."

Takva objašnjenja zadovoljavaju duboku čežnju za razumevanjem neshvatljivog. I pozivaju se na zdrav razum - kako bi osoba koja ubija neselektivno mogla biti pri zdravoj pameti?

Ipak, masovne ubice u Americi ne odgovaraju nijednom profilu i sigurno nijednom obrascu ludila - mnogima, ako ne i većini, nikada nije dijagnostikovan ozbiljan psihijatrijski poremećaj.

Provere prošlosti mogu sprečiti nekoga ko ima dijagnozu mentalne bolesti da nabavi oružje, ali psiholozi kažu da postoji široka podela između kliničke dijagnoze i vrste emocionalnog poremećaja koji prethodi mnogim masovnim ubistvima.

Pravi problem, kažu ti stručnjaci, jeste to što mentalna bolest nije korisno sredstvo za predviđanje nasilja. Otprilike polovina svih Amerikanaca će imati problema sa mentalnim zdravljem u nekom trenutku svog života, a velika većina ljudi sa mentalnim bolestima ne ubija.

- Da li imate ili nemate dijagnozu mentalnog zdravlja? - rekla je Džilijen Peterson, suosnivač Violence Project, istraživačkog centra koji je sastavio bazu podataka o masovnim pucnjavama od 1966. pa nadalje i detaljno proučavao počinioce. "U mnogim slučajevima, to zapravo nije važno. To nije glavni pokretač."

Umesto toga, mnogi stručnjaci su se fokusirali na znakove upozorenja koji se javljaju bez obzira na to da li je prisutna stvarna mentalna bolest ili ne, uključujući izražene promene u ponašanju ili izgledu, nekarakteristične svađe, ili pričanje drugima o planovima za nasilje, fenomen poznat kao "curenje."

Pristup znakova upozorenja ima prednosti: može da funkcioniše čak i kada mentalno zdravlje pojedinca deluje sasvim u redu.

Radi se zapravo o tome da se mentalno stanje ubice očigledno pogoršalo tokom vremena, što znači da je bilo mogućnosti da se interveniše. Bio je maltretiran, pretio je svojim vršnjacima ili je iskazivao neke druge vidove nasilja.

Tako na primer, napadač iz Uvaldea nije imao istoriju dijagnostikovane mentalne bolesti. Tinejdžeru iz Santa Fea u Teksasu nikada nije dijagnostifikovana dijagnoza pre nego što je optužen za ubistvo 10 školskih drugova 2018. godine, iako je kasnije više puta proglašen mentalno nesposobnim da mu se sudi.

Počinioci su vođeni složenim nizom faktora koji mogu uključivati želju za slavom, radikalizaciju na internetu i traumu iz detinjstva, a stručnjaci kažu da bi sredstva intervencije trebalo da budu jednako široka.

Krizu može izazvati ili pogoršati mentalna bolest, ali i gubitak posla, raskid, razvod, smrt ili drugi događaji. Majka napadača iz Parklanda umrla je tri meseca pre nego što je izvršio napad na srednju školu, iz koje je bio izbačen.

U intervjuima sa počiniocima, dr Peterson je rekla: "Uvek bismo ih pitali da li postoji nešto što vas je moglo zaustaviti? I uvek bi nam rekli, da. Ona je dodala: "Mislim da je jedan od njih rekao da je verovatno bilo ko mogao da me zaustavi, ali jednostavno nije bilo nikoga."

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 1

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se
Pravila komentarisanja
Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici i kvalitetniji komentari.
Direktno.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo. Komentari koji sadrže govor mržnje i psovke, takodje neće biti objavljeni.
Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije, već samo autora komentara.


Primopredaja

Zoran Živković [17.06.2024.]




Video dana

Univerzalni problem

Anketa

Da li ste zadovoljni igrom Srbije protiv Engleske?

Rezultati