Još ovo ti fali za sreću: Milan Damjanac ZA DIREKTNO o sreći, zaljubljenosti i ostalim iluzijama

Za Direktno.rs autor je pojasnio da je ova 'sabrana misao Milana Damjanca' namenjena onima koji bi želeli da razumeju zbog čega ne mogu da 'ulove' sreću i što više teže ka sreći biće nesrećniji". O tome da se ljubav, uspeh, izgled prodaju i to sve zarad statusa opisano je već u prvom poglavlju knjige, a autor naglašava da "Kupujemo i radimo stvari da bismo kupili status, čak i letujemo zbog statusa."

-Iz svakog poglavlja po jedan tekst po izboru treba pročitati, ali mislim da je stvarno potrebno raskritavati mit o zaljubljenosti, jer to nas dovodi u ozbiljan problem i potrebno je malo raskrikavati mito sreće. Možda od toga da se krene - poručio je Damjanac šta je najvažnije štivo u njegovoj knjizi.

Otkrio nam je i koji se to tekst zamalo nije našao u ovoj knjizi i da je urednica zaslužna što jeste - Ovaj tekst me je najviše ogolio.

Malo je drugačiji nego ostali. To je tema kojojm se ja četo bavim, a to su granice našeg znanja. - Objasnio je da ljudi žele da razumeju svet i sebe, ali da to što nemamo dokaze za nešto ne znači da to ne postoji. Istakao je da mnogo toga ne znamo – o granicama života, tela i o tome da li je smrt kraj i da zbog toga možda treba prihvatiti Sokratovu ideju „znam da ništa ne znam“, odnosno naučiti da živimo sa neizvesnošću - U redu je priznati da nemamo sve odgovore. Neke stvari prosto ne znamo i u redu je što ih ne znamo. -

- Prilično sa velikim neuspehom - odgovorio je polušaljivo psihoterapeut na pitanje koliko on sam uspeva da živi prema savetima koje daje drugima. - Trudim se koliko mogu. Sa nekim stvarima više nego sa nekim drugim, ali da je uvek lako-nije; i da je to uvek neka borba sa samim sobom-uvek je borba. Ima tu onaj momenat što niko od nas na kraju dana ne želi da se odrekne svih svojih iluzija-koliko god da zna da su iluzije - pojašnjava on.

Na pitanje da li je naša dijagnoza postala naš identitet, Damjanac je pojasnio da u vremenu kada nema identiteta ljudi traže način da osmisle sebe. - Dijagnoza jeste jedan od načina samoosmišljavanja, ljudi više ne traže lek, nego svoj 'čopor'. Mi smo depresivni zajedno, mi smo anksiozni zajedno, i onda ako sam anksiozan, moj život je jasan, objašnjen - postoji razlog zbog čega je meni tako i tako- , rekao je autor.

- Društvene mreže postale mesto gde se mnogi igraju lekara i stručnjaka. -

Milan Damjanac je mišljenja da problem nije u tehnici ili internetu, već u načinu na koji ih ljudi koriste. Objasnio je da se internet može koristiti korisno–za kurseve, knjige i učenje – ali i za nešto drugo, pa su društvene mreže često postale „trka u posebnosti“, gde ljudi ne razmenjuju mišljenja da bi nešto naučili, već pokušavaju da pokažu da su oni u pravu, a drugi u krivu. Dodao je da se to posebno vidi u tome što se ljudi na mrežama sami dijagnostikuju i ponašaju kao da znaju više od stručnjaka, koristeći društvene mreže da pokažu koliko su „posebni“.

Dotakli smo se i teme vaspitanja, a autor smatra da iako postoji dobra namera da ih zaštitimo od sopstvenih trauma, lako odlazimo u drugu krajnost. Objasnio je da želimo da naša deca ne prolaze kroz ono kroz šta smo mi prošli, ali da zaboravljamo da smo upravo kroz ta suočavanja postali ono što jesmo. Istakao je da to ne znači da treba vaspitavati decu isto kao što su to radili naši roditelji, jer „vreme se promenilo“ i neke stvari zaista treba ispraviti.
- Naći tu sredinu uopšte nije lako, pa roditelji često prelaze iz jedne krajnosti u drugu, zbog čega deca onda imaju još grđe i grđe probleme - , rekao je on, i zaključio da u vaspitanju zapravo – Ne postoje pravi odgovori. -

Promocija je bila osmišljena kao razgovor između pisca i urednice - Samo vam fali još ova knjiga- , našalio se autor za početak, a potom publici objasnio da sreća uređuje ono što smo mi i da nas to gura u pregorevanje. U toku razgovora prisutnima su približili najznačajnije teme iz knjige, a oni koji se prvi put susreću sa radom Milana Damjanca dobili su sliku o njegovim stavovima.

- Čovek ne može izgubiti smisao, može ga samo neostvariti" objasnio je Damjanac i opet se osvrnuo se na to da je zadovoljnom čoveku nemoguće prodavati stvari kojim bi zatrpavali besmisao i dodao da je svrha jednog čoveka da živi racionalno i da je suština znati zašto živimo, zašto ustajemo, zašto radimo...

Do kraja promocije dotakao se i ostalih poglavlja svoje knjige, a posebno je naglasio deo o ljubavi i zaljubljenosti jer je to ono što se nadovezuje na ideju o sreći, a onda iznenadio sve one koji se sa njegovim oštrim i derektnim stavovima pre nisu sreli rečima - Monogamna veza nije prirodna, to je moralna i etička odluka - i dodao da je "zaljubljenost forma prodaje".

Na kraju je autor izdvojio vreme da potpiše svoje knjige, ali i da provede vreme sa publikom i da im odgovori na dodatna pitanja.

Milan Damjanac je psihoterapeut, filozof, i edukator iz Beograda. Bavi se konstruktivističkom psihoterapijom i savetovanjem. Edukator je, supervizor psihoterapije i predsednik PLK centra–udruženja koje se bavi edukacijom iz psihoterapije, savetovanja i filozofske prakse. Autor je više stručnih radova iz oblasti filozofije i redovno učestvuje na predavanjima, radionicama i konferencijama posvećenim psihoterapiji i savremenim društvenim temama.