Dovoljno je nekoliko čaša za posledice: Nova studija pokazala kako alkohol utiče na mozak

Iako su brojna prethodna istraživanja proučavala kako alkohol utiče na mozak, malo njih se bavilo efektima na čitavu moždanu mrežu. Mozak je, naravno, izuzetno složen i fino izbalansiran organ, pa svaka promena u komunikaciji između njegovih regiona utiče na emocije i ponašanje.

Istraživači, predvođeni timom sa Univerziteta u Minesoti, smatraju da njihovi nalazi mogu delimično objasniti zašto različiti ljudi osećaju različit nivo pijanstva iako imaju isti nivo alkohola u izdahnutom vazduhu.

- Na nivou mreže, alkohol je značajno povećao lokalnu efikasnost i koeficijent klasterisanja, što je u skladu sa manje nasumičnom i više mrežastom topologijom. Značajno je da su ova povećanja, kao i odgovarajuća smanjenja globalne efikasnosti, bila snažno povezana sa većim subjektivnim osećajem opijenosti - navode istraživači u objavljenom radu

U istraživanju je učestvovalo 107 zdravih ispitanika starosti od 21 do 45 godina. Tokom dve sesije, učesnici su dobijali ili piće koje je podizalo nivo alkohola u krvi na američku zakonsku granicu za vožnju (0,08 grama po decilitru), ili placebo piće.

Pola sata nakon konzumacije ispitanici su podvrgnuti magnetnoj rezonanci, tokom koje je mapirana njihova moždana aktivnost. Istraživači su, koristeći različite matematičke metode, analizirali komunikaciju između 106 različitih moždanih regiona.

Ukupno gledano, moždani regioni postali su izolovaniji i slabije povezani sa ostatkom mozga, iako efekat nije bio isti u svim delovima. To je slično situaciji u kojoj se saobraćaj zadržava u jednom kvartu umesto da se kreće kroz ceo grad.

Iako su svi dobrovoljci imali sličan nivo alkohola u organizmu, neki su se osećali pijanije od drugih. Istraživači su utvrdili da je taj subjektivni osećaj povezan sa stepenom nepovezanosti moždanih regiona.

Promene u mreži, tj. slabljenje veza između različitih delova mozga, takođe pomažu da se objasni zašto prekomerno konzumiranje alkohola može dovesti do zamagljenog vida, otežanog hodanja u pravoj liniji i drugih poznatih efekata.

Jedan od regiona na koje je najviše uticalo smanjenje globalne povezanosti bio je potiljačni režanj. U tom delu mozga obrađuju se vizuelni podaci koje primamo očima, pa ove promene verovatno znače da su te informacije manje dostupne ostatku mozga.

- Naši rezultati, koji pokazuju da prenos informacija postaje izolovaniji i manje integrisan, u skladu su sa poznatim uticajem alkohola na sistem nagrade i averzije, kontrolu impulsa i procenu vrednosti nadražaja - navode istraživači.

Ipak, to nije direktno testirano u ovoj studiji, već je zaključeno na osnovu primenjenih računarskih modela na snimcima mozga.

Važno je napomenuti da se ovi nalazi odnose na mozak u stanju mirovanja, bez obavljanja bilo kakvih zadataka, a zanimljivo bi bilo ispitati i dugoročnije efekte.

Istraživači takođe ukazuju na to da, na osnovu prethodnih studija, osobe sa akutnim ili hroničnim problemima sa alkoholom mogu pokazivati drugačije promene u moždanim mapama kada su pod uticajem alkohola – manje izražen „mrežasti“ obrazac, manje lokalnog grupisanja i generalno nasumičniju i dezorganizovaniju mrežu.

Postoji mnogo prostora za dalja istraživanja. Autori navode da bi buduće studije trebalo da obuhvate širu populaciju ispitanika i da se detaljnije bave efektima poremećaja moždane mreže kod osoba sa lošijim fizičkim i mentalnim zdravljem.

- S obzirom na brze promene u demografskoj strukturi stanovništva i porast konzumiranja alkohola među starijim osobama, potrebna su istraživanja funkcionalnih neuralnih korelata akutne upotrebe alkohola tokom čitavog životnog veka, kod populacija sa težim obrascima pijenja i sa širim spektrom negativnih emocionalnih simptoma - zaključuju istraživači.

Istraživanje je objavljeno u časopisu Drug and Alcohol Dependence.