Psihijatar pojasnio reč koju guglamo: Da li ste žrtva?

Gaslajting je reč koju smo, prema Vebsterovom rečniku, najčešće guglali u 2022. godini. Tražili su je oni koji su se neprestano preispitivali, koji su se osećali psihološki ili emotivno manipulisani, koji nisu bili sigurni u svoje odluke. Treba naučiti donositi odluke, a mnogi to nikada ne nauče, kaže psihijatar prof. dr Vladimir Diligenski.

Gaslajting je proces u kome neko pokušava da manipuliše nama tako što nas ubeđuje u sve suprotno od onoga što osećamo ili govorimo, piše RTS.

Psihijatar prof. dr Vladimir Diligenski kaže da nama mogu da manipulišu emotivni partneri, nadređeni na poslu, odnosno sve osobe od kojih na neki način zavisimo.

Da biste sami mogli da donosite odluke, da ne biste sumnjali u svoje misli, potrebno je potražiti pomoć.

Glagol "gaslighting", kod nas se može prevesti frazom "praviti nekoga ludim".

Glagol je eho filma iz 1940. godine Plinska svetlost britanskog reditelja Torolda Dikinsona. Psihološki triler, adaptacija je istoimenog pozorišnog komada Patrika Hamiltona, objavljenog dve godine ranije.

Glavni junak stvara posebnu psihološku atmosferu u kući sa ciljem da ubedi suprugu da je luda. Vizuelni simbol njegove psihološke obmane je prigušena svetlost plinske lampe, tipične za Viktorijanski period.

Ta vizuelna asocijacija iznedrila je glagol, koji u modernom engleskom jeziku znači svesnu i zlonamernu obmanu i insistiranje na toj obmani uprkos činjenicama, koje dokazuju suprotno, a sve u cilju izvlačenja lične koristi. Žrtva počinje da sumnja u ispravnost sopstvenih misli, percepcije stvarnosti, sećanja i samim tim postaje zbunjena, gubi samopouzdanje, samopoštovanje, postaje emocionalno i mentalno nestabilna i zavisna od manipulatora.

- Nekada je dovoljno da to budu ljudi od poverenja, najbolja drugarica, kako biste došli do a-ha efekta – prosvetljenja. Do toga može doći i noću tokom spavanja, da se sve kockice slože, kaže prof. dr Diligenski.

Problem sa manipulacijom je i to što se manipulisana osoba ponekad oseća ušuškano, jer neko stoji iza njenih odluka, a kao primer prof. dr Diligenski navodi majke koje ne puštaju svoju decu da se osamostale.

„Onda uđete u zonu komfora i nikad ne završite fakultet, jer to je napor i nećete da se odreknete zone komfora. Život je dovoditi sebe u nova iskušenja, čim ih nemate, onda je to prazna priča“, napominje profesor i dodaje da je osvešćivanje i tražnje rešenja znak zrelosti.
Osvrćući se na period pandemije, dr Diligenski objašnjava da kada nas zadesi neka velika nesreća, kao što je kovid, lakše i brže donosimo krupne odluke.

„To je poznat proces. Blizak odnos sa smrću ubrzava naše procese donošenja odluka – da li živeti sa nekim, promeniti posao i slično“, kaže psihijatar.

Ukazuje da je najteže šlajfovanje u mestu i ne donošenje odluka. Problem imaju oni sa opsesivnom neurozom, odnosno perfekcionisti.

„Oni misle pogrešiću i napraviću sebi štetu – nije greška uvek štetna, nekad je i dobra, da naučite. Donošenje odluka treba da se nauči, a neki nikad ne nauče“, zaključuje prof. dr Vladimir Diligenski.