PROLEĆNA DEPRESIJA: Kada se priroda budi, a raspoloženje kasni!

Iako se o tome ređe govori, psiholozi kažu da takva osećanja u proleće nisu neobična, već imaju i svoj naziv – „prolećna depresija“.

- Promena godišnjih doba utiče na organizam mnogo više nego što mislimo. Naše telo reaguje na svetlost, temperaturu, ritam spavanja i hormonalne promene - objašnjava psiholog dr Aleksandra Janković. Kada dani naglo postanu duži, organizam mora da se prilagodi novom ritmu, a taj proces kod nekih ljudi izaziva osećaj nelagode, umora ili blage anksioznosti.

Drugim rečima, dok se priroda budi, i telo prolazi kroz svojevrsno „resetovanje“.

Jedan od razloga prolećnog neraspoloženja leži u biološkim promenama. Tokom zime telo proizvodi više melatonina, hormona sna, jer su dani kraći i ima manje svetlosti. Sa dolaskom proleća količina svetlosti naglo raste, a organizam mora da promeni način na koji reguliše san i energiju. Psihijatar dr Vladimir Đurić objašnjava da taj prelaz ponekad može biti naporan za nervni sistem.

- Organizam je tokom zime navikao na sporiji ritam. Kada se pojavi više svetlosti i aktivnosti, telo mora da ubrza procese koji regulišu raspoloženje i budnost. Kod nekih ljudi to kratkotrajno može da izazove osećaj iscrpljenosti ili emocionalne nestabilnosti.

Zbog toga se u proleće često govori o takozvanom „prolećnom umoru“. Iako zvuči bezazleno, taj osećaj može da utiče na koncentraciju, raspoloženje i svakodnevnu motivaciju.

Međutim, biološki razlozi nisu jedini. Postoji i psihološka strana ovog fenomena. Proleće je, u kulturi, gotovo univerzalno povezano sa srećom, ljubavlju i novim počecima. Društvene mreže, reklame i filmovi često šalju poruku da je to vreme kada bi trebalo da budemo puni energije i optimizma. Psiholog prof. dr Žarko Trebješanin kaže da takva očekivanja ponekad mogu da imaju suprotan efekat.

- Kada se od nas implicitno očekuje da budemo srećni jer je lepo vreme, ljudi koji se ne osećaju tako mogu da steknu utisak da sa njima nešto nije u redu. Taj nesklad između spoljašnje slike proleća i unutrašnjeg stanja često produbljuje osećaj tuge.

Tačno, priroda se budi, ali emocije ne moraju nužno da prate isti ritam.

Proleće je i vreme kada mnogi ljudi počinju da razmišljaju o promenama, u poslu, odnosima ili načinu života. Posle zimskog perioda, koji je često sporiji i povučeniji, dolazak toplijih dana može da pokrene pitanja koja su tokom zime ostala po strani.

Za neke to znači nove planove i energiju, ali za druge može da donese i preispitivanje, nesigurnost ili osećaj da život ne ide u smeru u kom su se nadali.

- Proleće simbolički predstavlja novi početak. A svaki početak podrazumeva i suočavanje sa onim što nije ispalo onako kako smo želeli, zato nije neobično da ljudi baš u tom periodu postanu osetljiviji - kaže psihoterapeutkinja Ana Mirković. 

Stručnjaci savetuju da se prolećno neraspoloženje ne doživljava kao problem koji treba „na silu“ rešiti. U većini slučajeva reč je o prolaznom periodu adaptacije. Boravak na dnevnoj svetlosti, lagana fizička aktivnost, redovan san i smanjenje stresa mogu pomoći telu da se lakše prilagodi promenama. Jednako važno je i prihvatiti činjenicu da emocije ne moraju da prate kalendar godišnjih doba.

- Raspoloženje ne mora da bude u skladu sa vremenom napolju - kaže dr Janković. Ponekad je sasvim u redu da nam treba malo više vremena da se prilagodimo.

Možda upravo zato proleće nije samo sezona buđenja prirode, već i podsetnik da se i emocije kreću u sopstvenim ciklusima. Nekada sporije, nekada nepredvidivo, ali gotovo uvek u pravcu ravnoteže, jer, baš kao što drveće ne procveta istog dana, ni raspoloženje ne mora da se promeni preko noći. Ponekad je dovoljno dati sebi malo vremena da se unutrašnje proleće konačno poklopi sa onim koje se dešava napolju.