Stvari o alergijama u koje ne treba verovati

Sezona polena traje samo u proleće

Kad su još postojala jasno odvojena godišnja doba, to je možda i bio slučaj. Zbog klimatskih promena i blagih temperatura polen je u sezoni gotovo cele godine. Jesen daje kratak predah pre nego što ponovo počne oko Božića.

Alergija na kućnu prašinu povezana je sa nečistoćom

Nije tačno. Grinje, spore gljivica ili životinjska dlaka izazivaju alergiju na kućnu prašinu. Međutim, to se ne može izbeći čak ni u pomno očišćenoj kući. Ipak, nešto se može učiniti u vezi s ozbiljnošću napada alergije. Oni koji dosledno uklanjaju kućnu prašinu i redovno je čiste mogu smanjiti opseg napada i tako sebi malo olakšati život.

Alergije se mogu pojaviti iznenadno

Za većinu ljudi alergija je iznenađenje. Međutim, kod ljudi nema alergijske reakcije koja se pojavljuje odjednom. Naprotiv, to je proces. Alergeni su strani proteini na koje imunološki sistem preterano reaguje, a ova reakcija se može razviti postupno. Za određeno vreme telo može neutralizovati strane proteine ​​bez komplikacija. Ali, u nekom trenutku imunološki sistem eskalira i telo reaguje simptomima tipičnim za alergije.

Alergije su nasledne

Geni igraju važnu ulogu u alergijama. Svako ko ima rođake s polenskom groznicom, neurodermatitisom ili alergijom na životinjsku perut, takođe je pod većim rizikom da se razboli. Međutim, mit je da deca automatski dobijaju iste alergije kao i njihovi roditelji.

Nakon vakcinisanja, alergija u potpunosti nestaje

Sve zavisi od alergije. Takozvana hiposenzibilizacija može biti od pomoći protiv trave i polena, grinja kućne prašine ili otrova insekata. Cilj tretmana je navikavanje organizma na alergen kroz određeno vreme. Međutim, nema garancije za uspeh. Ipak, vredi pokušati jer desenzibilizacija može sprečiti širenje izvorne alergije na nove alergije ili čak astmu.