4 najzdravije namirnice na svetu

U poslednje vreme, posebno zbog posledica pandemije, sve se više pažnje pridaje zdravlju. U moru istraživanja o ishrani, posebno su nas zaintrigirali rezultati onog o namirnicama i nutritivnim vrednostima koje produžuju život do deset godina, prenosi The Sun.

U sklopu navedene studije norveški istraživači koristili su postojeće znanje o bolestima kako bi izgradili model koji procenjuje očekivan životni vek na temelju ishrane, a koji je pokazao da, kada bi 20-godišnji muškarci u SAD-u poboljšali ishranu, mogli bi živeti 13 godina duže, a žene 10,7 godina.

Iako je istraživanje pokazalo da prelazak na zdravu ishrnanu ima veći uticaj na životni vek mlađih osoba, čak bi i šezdesetogodišnjaci prelaskom na zdravu ishranu život mogli produžiti do devet godina, dok bi oni stariji od 80 mogli živeti tri godine duže, piše Gloria.hr.

Prema rezultatima istraživanja, namirnice koje su najviše produžile životni vek su zapravo svima dostupne, ali ih možda ne doživljavamo kao izvor zdravlja. S druge, strane ona koju bismo trebali da izbegavamo mnogima je, za razliku od zdravih, svakodnevno na jelovniku. Pa, upoznajmo ih.

1. Mahunarke

Bogat izvor vlakana su mahunarke, ali većina ljudi ih ne konzumira dovoljno. Engleska nacionalna zdravstvena organizacija preporučuje čak 30 g mahunarki dnevno.

"Postoje čvrsti dokazi da je konzumiranje dovoljne količine vlakana povezano s manjim rizikom od srčanih bolesti, moždanog udara, dijabetesa tipa dva i raka creva", zaključili su istraživači dodajući kako vlakna pomažu u kontroli težine jer izazivaju osećaj sitosti i održavaju rad creva.

Taj ćete efekat postići konzumirajući sočivo, grašak, leblebije, grašak ili kikiriki, a sve ih možete dodati u variva, kari i salate.

2. Integralne žitarice

Mnoga istraživanja pokazala su da konzumacija celih žitarica pomaže u održavanju zdravlja i u smanjenju rizika od najčešćih bolesti uzrokovanih lošim ishranom. Vlakna koja sadrže pružaju zaštitu zdravlju zajedno s esencijalnim masnim kiselinama, antioksidansima i mikronutrijentima poput bakra i magnezijuma.

Najbolji učinak pružiće vam:

Integralne žitarice, kao što su musli od celih žitarica ili cele zobi
Integralni hleb, hlebod pšeničnih klica ili semenki
Raženi krekeri ili hrskavi hleb
Integralno brašno
Smeđa riža
Testenina od celog zrna
Bulgur pšenica
Kinoa
Pločice od celih žitarica
Kolači od pirinča

3. Orašasti plodovi

Za nešto više od dve godine mogli biste ste da produžite život ako povećate unos orašastih plodova.

Oko 30 grama sadrži oko 200 kalorija u kojima se kriju mnoge hranjive materije poput selena, magnezijuma, kalcijuma i zdravih masti. Omega-3 masne kiseline koje sadrže štite od bolesti poput Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije, a odlične su i za srce i holesterol dok održavaju težinu optimalnom.

U ishranu uvedite:

Bademe
Brazilske orahe
Pistaće
Orahe
Kikiriki
Indijske orahe

4. Crveno meso

Zbog mnogih istraživanja poznato je da su oni koji jedu manje crvenog mesa boljeg zdravlja. Konzumacija puno crvenog i prerađenog mesa povećava rizik od raka ceva, a povezana je i sa srčanim bolestima i dijabetesom. Ipak, ne morate se u potpunosti odreći nedeljnog pečenja, jer je crveno meso puno vitamina i minerala koji su deo uravnotežene ishrane.

Umereno konzumirajte:

Govedinu
Jagnjetinu i ovčetinu
Svinjetinu
Teletinu
Divljač

SVAKAKO IZBEGAVATI: Prerađeno meso

Prerađeno meso sastavni je deo gotovo svakog sendviča, a baš kao crveno meso, ne preporučuje se da se konzumira u velikim količinama jer, između ostalog, povećava rizik od raka. Pritom, za razliku od crvenog mesa, prerađevine se preporučuje izbaciti iz ishrane, a ako baš nikako ne možete bez njih - tada ih barem treba svesti na minimum.

Prerađeno meso koje biste trebali konzumirati u umerenim količinama:

Kobasice
Slanina
Šunka
Salama
Pašteta
Konzervirano meso

Ako jedete više od 90 grama crvenog ili prerađenog mesa dnevno, preporučuje se da to smanjite na 70 grama.