Tanja Bošković: Ima li smisla što sam 50 godina glumica

Glumica Tanja Bošković, nakon dužeg perioda, pojavila se na dodeli nagrada za "najvoljeniju ženu godine" i tom prilikom sve zasenila u elegantnoj odevnoj toaleti. Osmeh sa lica nije skidala, a glumačka veličina istakla je da je polaskana priznanjem i nagradom.- Obećala sam sebi da neću ići nigde dok se ne otvore pozorišta, pošto sam odigrala predstavu u Kladovu gde nije bilo praznih mesta, nakon toga sam zaključila da imam pravo da izađem negde javno. Uglavnom izlazim tajno i šetam ulicama grada. Izolacija je bila atak na naše živote. Šetala sam, hodala, danju, noću, ali nisam išla na javna mesta i nisam se viđala ni sa kim. To je bio moj izbor i imam pravo na to - ističe Tanja za "Blic" i dodaje:

- Ljudi su se odavno uželeli pozorišta i jedni drugih. Normalna ljudska potreba je da delimo život sa bližnjima i da se krećemo. Ne znam kako su kolege podnele koronavirus. Nisam se ni sa njima viđala. Ili ćemo se viđati zaista kako delimo život kao porodica ili će društvo podneti posledicu toga da nas nema - smatra glumica koja se svakodnevno zapita zašto je baš glumu odabrala kao poziv.- Svaki dan se pitam da li je imalo smisla to što se 50 godina bavim glumom ili je to jedna bruka. Komplikovano je. Nisam ja izabrala glumu, gluma je izabrala mene. To je veliki krst koji morate da nosite na svojim leđima. Ako vam je Bog dao taj dar, nosite taj krst sa svim usponima i padovima. Pitate se svakoga dana šta ja ovde radim i čemu služim? Ali ne možete, nešto vas goni unutra i ne da vam mira i vi morate dalje. I dokle god budem igrala, dotle ću živeti. Kada budem prestala da glumim, verovatno tada neću imati svoj oblik postojanja. Moj oblik postojanja je igranje. Potpuno je pogrešno pomisliti da smo veliki faktor u životu - poručuje Tanja i napominje kako je svoju sreću okušala u Holivudu.- Bila sam u Holivudu i to mi se uopšte ne dopada. Ja živim na ovom jeziku, ovaj jezik je nešto najbolje od mene i čuvanje tog jezika i uopšte duše slovenske, to je moj poziv. Šta ću ja u Holivudu? Uopšte me ne interesuje. Ponekad mi se nešto dopadne od njihovih filmova, ali moj ukus je mnogo bliži gruzijskom, ruskom filmu. Holivud je industrija. To je kao kada vidite cipelu rukom napravljenu i vidite cipelu koju je napravila mašina. Nisu one iste, ne podnosim uniformu. Ne dopada mi se. Zato i kažem da sam žena iz 19. veka. I dalje smatram da su ljudska ruka i misao vrhunac, sve ono što je moja nana isplela je najlepše na svetu. Sve je to ispleteno od najfinije ljubavi i osećanja, nema te "Dolce & Gabbana", tog "Armanija", koji će uraditi nešto bolje od moje tetka Stanke i njene sašivene suknje. Nema te marke koju ću staviti na sebe, ja sam Tanja i moje ime nosim na sebi i oko sebe. I nijedna firma ovog sveta me neće uveriti da je vrednija od onoga što ja budem jednog dana napravila svom unučetu - iskreno govori glumica za "Blic" i dodaje kako je sve veća hiperprodukcija u zemlji.

- Siromašni smo. To se vidi. Mi nemamo novca za velike filmove i projekte. Mi nemamo mogućnosti, ne radi se samo o novcu, nemamo ni ideja o epohalnoj stvari. Nemamo osećanja. Mi smo iscrpljeni. Mora da se podnese jedna dobra i ozbiljna tišina. U koliko u međuvremenu pocrkamo od gladi, ništa strašno. Bar nećemo udaviti ono malo dobrote koju smo dobili od svojih predaka - kaže Boškovićeva i otkriva na kojim projektima radi:

- Upravo sam zavrišla seriju "Felix", jedna interesantna ekipa koja je došla iz Banja Luke. Taj projekat je ostavio lep utisak na mene, jer sam igrala sa Danom Maksimović, Tikom Stanićem, mnogo glumaca je prošlo kroz tu seriju između ostalih Petar Božović, Mira Banjac. To je uživanje.