Josif Tatić: Živeo da bi voleo, radio na svom uništenju

Tatić je rođen 13. aprila 1946. godine u Novom Sadu. Otac i majka su mu se bavili glumom, tako da ne čudi što je pošao njihovim stopama. Prvu ulogu je imao sa samo četiri godine kada je u predstavi Madam Baterflaj igrao ćerku glavne junakinje. Ta predstava se odigrala u Srpskom narodnom pozorištu u Tatićevom rodnom gradu, a kako bi bio što uverljiviji na sceni, nosio je plavu periku.

Glumačke korake nastavio je na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a od 1968. godine je bio stalni član Jugoslovenskog dramskog pozorišta.Tatića je volela publika zbog iskrenosti koju je pružao u svakoj ulozi koja mu je poverena. U njegovom prisustvu na sceni ili na velikom platnu postojala je uverljivost koju niko nije mogao da ospori. Poštovanje publike nikada nije manjkalo, ali su ovog velikana srpskog glumišta obožavale i kolege. Iako su o njemu govorili bez ulepšavanja, vidljivo je da je uživao ljubav i poštovanje onih koji su imali priliku da ga upoznaju i sa njim rade.

Ovako su kolege govorile o neponovljivom Josifu Tatiću.

Predrag Ejdus:

- Za Taleta mogu da kažem da je bio izuzetno dobar čovek, sjajan umetnik, beskrajno duhovit i prijatan, čovek koji je uvek iznenađivao i okolinu i partnere svojim lucidnim rešenjima, bio je strastveni epikurejac, uživao u životu, neprevaziđeni prijatelj i drug od koga nikada nisam mogao da očekujem da će uraditi nešto loše, nepristojno ili neprikladno, imali smo ogromno poverenje jedan u drugoga i bili beskrajno vezani.Reditelj Dejan Mijač:

- Te večeri kada su nam saopštili da više nećemo igrati "Golubnjaču" u Srpskom narodnom pozorištu, vraćali smo se u Beograd Cveja, Tale i ja. Svi smo ćutali, nemi. Odjednom, kod mosta u Beški Tale je zaurlao od plača. Cveja se uplašio i zaustavio automobil, to je bilo ridanje. Morali smo da ga smirujemo da možemo da nastavimo za Beograd. To je bio Tale, napunjen emocijama. On emocijama nije manipulisao.

Voja Brajović:

- Voleli smo ga kao što se voli pesnik. Živeo je boemskim životom, živeo je da bi voleo svoje najbliže i radio na svom uništenju.

Josif Tatić je preminuo u snu 8. februara 2013. godine. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.