Kristina Radenković o teškim trenucima, ali i pomoći Kosjerine

Naime, ona je jednom prilikom rekla da je taj kviz podseća na pokojnog oca koji je obožavao da ga gleda.

- Uvek se setim tate koji je gledao iz dana u dan. Nažalost, izgubila sam ga 2008. godine, tako da nije stigao da me vidi kako je vodim. To me najviše boli. Žao mi je što nisam bila u prilici da mu kažem: "Tata, nemoj se nervirati kad takmičar nešto ne zna, tamo u studiju je sve drugačije, osećaj da te snimaju donosi ogroman pritisak" - rekla je svojevremeno Kristina.

Ona je tada otkrila i kako se nosi sa stresom na poslu, te da je njen život daleko od idealnog, ma koliko se nekome činilo suprotno.

- Verujte, ničiji život nije potpuno "skockan". Možda delujem mirno i stabilno, ali svi imamo oscilacije na dnevnom nivou. Nemoguće je raditi ovaj posao, a ne osećati određeni stres. Moje najbliže kolege kažu da ne umem da živim bez stresa i da, čim nastane mirno vreme na poslu, počnem da se dosađujem. Oni, čak, tvrde da sam zavisna od adrenalina i stresa, ali ja bih pre rekla da sam zavisna od rešavanja problema - iskrena je voditeljka.

Ona je prošle godine na zimovanju polomila ruke, ali je to nije sprečilo da samo nekoliko dana kasnije vodi Pesmu za Evroviziju.

- Imala sam ozbiljne povrede ruku, ali to nisam shvatila tragično. Rekoh da stres vrlo dobro podnosim, a imam i visok prag tolerancije na bol. Svima je bilo strašno, a ja sam Pesmu za Evroviziju radila sa šipkom u ruci. Prvih pet dana posle operacije sam ležala i sve vreme se sebi čudila kako izdržavam toliko mirovanje. Dragana Kosjerina mi je tada mnogo pomogla. Dolazila je kod mene da mi ne bi dala da radim, što bi moglo da dovede do pomeranja te šipke u ruci - zaključila je ona za "Story".