Kako pravilo 70–20–10 smanjuje praznični stres?

Da li i vas u ovo vreme trese praznična groznica ili praznična depresija? Pred kraj mnogi se bore sa stresom, anskioznošću i usamljenošću, a postoji jedan praznični trenutak koji mnogi dobro poznaju: tiha šetnja napolju, dug izdah, kratak beg iz sobe pune ljudi koje volite... Retki su oni koji se u tome snalaze.

Ovo godišnje doba ima lepotu i težinu. Može izvući vaše najbolje osobine - velikodušnost, zahvalnost, toplinu - a takođe otkriti i mesta gde još uvek rastete i gde ste ranjivi. Neko može da pomisli da napetost znači da nešto nije u redu, ali možete da naučite kako da pristupite ovim trenucima sa radoznalošću umesto sa defanzivom i da stvar okrenete u svoju korist, piše psychologytoday.com.

Jedan okvir koji može da vam pomogne da preispitate emocionalno nabijena iskustva jeste model 70–20–10, koji je prvobitno korišćen u psihologiji liderstva, a koji objašnjava kako ljudi rastu – ne u teoriji, već u stvarnom životu.

Praznici nude 3 sledeća sastojka u izobilju:

1. Iskustva i teški trenuci koje nismo birali - 70%

Prema modelu, 70% rasta dolazi od izazovnih iskustava - onih koja nas guraju van naših zona udobnosti. Praznici pružaju ove trenutke u izobilju i to:

• previše oštre komentare.
• neslaganje oko rasporeda ili očekivanja
• staru porodičnu dinamiku
• bol tuge ili udaljenosti
• preopterećenost pokušajem da se svima udovolji.

Većina ne pristupa tim trenucima smireno, već doživljava te trenutke kao prepreke mirnom prazničnom periodu. A zapravo, treba da ih vidite kao deo svog rasta umesto kao dokaz nedostataka. Psiholozi ovo nazivaju orijentacijom na učenje – posmatranje izazova kao prilika za rast, a ne kao pretnji koje treba izbegavati. To ne olakšava problem, ali menja način na koji ga shvatate.

2. Ljudi koji nam pomažu da razumemo stvari - 20%

Još 20% rasta dolazi iz odnosa - razgovora koji nam pomažu da obradimo svoja iskustva. Za neke ljude, to je supružnik ili partner. Za druge, terapeut, sveštenik, prijatelj ili brat/sestra.

Ovi ljudi:

• pomažu nam da primetimo obrasce
• podsete nas da ne grešimo
• nude nam alternativne perspektive
• odražavaju koliko smo već porasli

 I često nam pomažu da se malo nasmejemo sami sebi - čemu ljudi ne odaju dovoljno priznanja. Svi se mnogo više oslanjaju na ove razgovore nego što priznaju. Oni pretvaraju prazničnu napetost u uvide. Bez njih, trenutak ostaje samo trenutak. Sa njima, trenutak postaje značajan.

 3. Alati koje nosimo sa sobom - 10%

Preostalih 10% razvoja dolazi iz formalnog učenja - članaka koje čitamo (čak i ovog), koncepata koje proučavamo, okvira koje nosimo sa sobom, veština koje imamo i koje smo vežbali u mirnijim mesecima. Ovi alati retko se pojavljuju savršeno u trenutku. Ali kad-tad pomažu nam da razmišljamo sa više jasnoće.

Samo znanje nas ne menja - ali podržava dugotrajan i spor proces. Lepo, rastegljivo, tiho, ali puno značenja. Usamljeno ponekad, ali i prosvetljujuće. Rast se ne dešava kad je život savršeno miran - dešava se u vrtlogu odnosa, očekivanja, nesporazuma, ljubavi, nostalgije i složenosti koju praznici donose. Rastemo tokom putovanja, a ne na cilju.

Postavite sebi važna pitanja

Ako vas praznici iscrpljuju, probajte ovo:

Zapitajte se: "Šta bi ovaj trenutak mogao da razvije u meni?“ Kao način da priznate mogućnost ličnog rasta.
Kontaktirajte sa ljudima: Razgovarajte sa nekim ko vam pomaže da vidite jasno i ljubazno.
Oslonite se na ono što znate: Bilo da su u pitanju granice, disanje, učenje ili vera - svaki alat je važan.
Budite nežni prema sebi: Ne pretpostavlja se da ste to savladali - niko nije, svi vežbaju.

Praznici ne zahtevaju od nas da budemo savršene verzije sebe. Oni nas jednostavno pozivaju da budemo dovoljno prisutni da primetimo gde smo rastegnuti - i dovoljno otvoreni da iz toga učimo, prenosi Sensa.