Da li ste znali da okean nije oduvek bio plave boje? Boja otkriva kako je sve nastalo na Zemlji

Danas je, daleko od obala, voda plava zbog načina na koji upija talasne dužine sunčeve svetlosti, posebno one na crvenom delu spektra. Kraće, plave talasne dužine prodiru dublje, rasipaju se i reflektuju, zbog čega nam more izgleda plavo. Međutim, pre nekoliko milijardi godina, ta boja je mogla biti prekrivena potpuno drugačijim nijansama.

U tom ranom periodu, u okeanu su se razvijali najjednostavniji oblici života, uključujući jednćelijske cijanobakterije. One su odigrale ključnu ulogu u tome da Zemlja postane pogodna za život, jer su zahvaljujući fotosintezi pretvarale sunčevu svetlost u energiju i proizvodile prvi slobodno dostupni kiseonik na planeti.

Japanski istraživači nedavno su napravili kompjuterski model koji pokazuje da se prvi kiseonik vezivao za gvožđe rastvoreno u vodi, stvarajući oksidovani oblik gvožđa. Upravo on je mogao da oboji površinu praokeana u zeleno.

Naučnici čak smatraju da su rane cijanobakterije možda evoluirale tako da najbolje uspevaju baš u zelenkastoj vodi. U istom istraživanju, tim je genetski modifikovao cijanobakterije tako da koriste fotosintetički pigment koji hvata zelenu svetlost, takozvani fikoeritrobilin.

Za poređenje, većina biljaka danas koristi hlorofil, koji hvata crvenu i plavu svetlost. U laboratorijskim uslovima, ove modifikovane cijanobakterije odlično su napredovale u tankovima ispunjenim zelenom vodom. Naučnici su zapazili da se isti fenomen dešava i u prirodi.

Vode oko japanskog ostrva Ivo Džima prirodno su bogate oksidovanim gvožđem i imaju izraženu zelenu boju. Cijanobakterije koje rastu duž obale ovde imaju mnogo više pigmenta koji koristi zelenu svetlost.

Ovakvi rezultati mogli bi da pomognu astrobiolozima koji tragaju za životom na drugim planetama. Umesto da traže samo plavu, tečnu vodu, trebalo bi da obrate pažnju i na zelenkaste tonove oni bi mogli da budu znak najranijih oblika života, piše ScienceFoucs BBC.