Danas je Veliki četvrtak: Danas nema veselja, a narod veruje da se i najvećim grešnicima, koji urade OVO - praštaju svi gresi

Veliki četvrtak je poseban dan u kom su se, po Bibliji, odigrala četiri važna događaja. Na Veliki četvrtak Isus Hristos je oprao noge svojim učenicima, organizovao Tajnu večeru i na njoj uspostavio Svetu tajnu pričešća, najavio Judinu izdaju i izgovorio prvosvešteničku molitvu. Poslednji Isusov dan na slobodi narod obeležava nizom običaja, a tradicija nalaže da na Veliki četvrtak vernici budu posebno prilježni u jednom bogougodnom činu.

U hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi.

Zašto je Tajna večera dobila takav naziv?

Veliki četvrtak odigrao se pred Pashu, jevrejski praznik kojim se obeležava izlazak Jevreja iz egipatskog ropstva. Po predanju, Isus Hrist se na ovaj dan vratio u Jerusalim i organizovao Tajnu večeru. Večera je bila tajna, jer je na njoj ustanovljena Sveta tajna pričešća. Lomeći hleb i podižući čašu sa vinom, Isus je rekao: „Uzmite, jedite; ovo je telo moje. Pijte iz ove čaše svi; jer ovo je krv moja Novoga Zaveta koja se proliva za mnoge radi otpuštenja grehova". (Jevanđelje po Matiju, 26:26-28).

Iste večeri, Isus Hrist je svojim učenicima oprao noge, učeći ih na sopstvenom primeru kako bi trebalo da služe jedni drugima. Zapovedio im je i da ljube jedni druge: „Da ljubite jedni druge kao što ja vas ljubim“ (Jevanđelje po Jovanu, 15:12).

Na Veliki četvrtak Isus je doživeo dvostruku izdaju: njegov učenik Juda mu je poljubio ruku, što je bio znak da ga je odao vlastima. Potonji Sveti apostol Petar, koji je bio prvi papa i na čijim plećima je, slikovito rečeno, nastala Crkva od večeri na Veliki četvrtak do jutra na Veliki petak tri puta se odrekao svog učitelja Isusa Hrista.

 Mirovarenje

Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje. Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak. Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.

Na Veliki četvrtak nema veselja, ali ima okupljanja verujućih. Kod nekih pravoslavnih naroda i u nekim krajievima Srbije tog se dana, a ne na Veliki petak, boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač. Prema jevanđeoskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao "Ovo je telo moje koje se za vas lomi radi oproštenja grehova".

Zatim je uzeo čašu vina i dodao, "Pijte iz ove čaše svi, ovo je krv moja Novoga Zaveta, koja se proliva za vas i za mnoge, radi otpuštanja greha".

Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola. Praznovanje u svim hramovima SPC počinje liturgijom Svetog Vasilija Velikog koja se služi deset puta godišnje, na sve velike pravoslavne praznike. Na taj dan uveče, čitaju se dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom, i dok se čitaju jevanđelja narod u crkvi kleči.

Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika koji su, poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana. Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom - telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.

 Običaji i verovanja na Veliki četvrtak

Na današnji dan služi se liturgija Svetog Vasilija Velikog, koja se služi 10 puta godišnje. Vernici koji su se pridržavali pravila Uskršnjeg posta se pričešćuju u crkvama i hramovima, a po narodnom verovanju na Veliki četvrtak svako bi trebalo da umnoži dobra dela.

Po predanju, svako dobro delo učinjeno na današnji dan pred Bogom se višestruko umnožava, jer se veruje da Bog nagrađuje posebnim blagoslovima svakoga ko širi učenje njegovog jedinog sina koji je stradao za spasenje ljudskog roda.

Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi. Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.

Veliki četvrtak je pokretni praznik jer je deo Velikog, Časnog ili Vaskršnjeg posta, koji traje šest nedelja. Vernici koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja. Na Veliki petak je čak poželjno da se ništa ne jede ceo dan. Na liturgiji na Veliki četvrtak osvećuju se i pripremaju pričasni darovi za bolesnike, koji se na časnim trpezama čuvaju preko cele godine.

Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji, pa tako u manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća. Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa.