Koliko žena ima u srpskoj politici? Pogledajte ovaj kontrast

Narodna skupština Srbije, zahvaljujući kvoti od 40 odsto na izbornim listama, godinama se nalazi u samom vrhu (često među prvih 30 zemalja sveta) po broju poslanica. U aktuelnom sazivu, žene čine oko 37-38% od ukupno 250 narodnih poslanika.

Situacija u Vladi Srbije je nešto drugačija. Od poslednje rekonstrukcije i formiranja kabineta 2025. godine, žene zauzimaju manje od trećine ministarskih mesta (oko 29-30%), što je blagi pad u odnosu na ranije periode kada je taj procenat bio bliži polovini.

Lokalna samouprava donosi najočigledniji jaz. Dok u lokalnim skupštinama sede odbornice (takođe zahvaljujući kvotama), na mestima gradonačelnika i predsednika opština žene su i dalje u velikoj manjini (često ispod 10%).

Iako statistika sugeriše da je Srbija lider u regionu, pa i šire, kada je reč o broju žena u klupi Narodne skupštine, realna slika moći u domaćoj politici nudi kompleksniju priču. Od uvođenja obavezne kvote od 40% na izbornim listama 2020. godine, vizuelni identitet srpskog parlamentarizma se trajno promenio, ali da li su brojke dovoljne za suštinske promene?

U aktuelnom skupštinskom sazivu žene drže više od 90 mandata. Na najvišoj funkciji u zakonodavnoj vlasti, mestu predsednika Narodne skupštine, takođe se nalazi žena, što šalje snažnu simboličku poruku. Ipak, čim se pomerimo sa nivoa narodnih poslanika ka izvršnoj vlasti, brojevi počinju da opadaju.

U Vladi Srbije, udeo ministarki trenutno iznosi oko 30%. Iako su žene na čelu važnih resora poput nauke ili zaštite životne sredine, najmoćniji resori - takozvana "ministarstva sile" i finansije - i dalje su tradicionalno rezervisani za muškarce.

Najveći izazov ostaje lokalna samouprava. Dok su u gradskim i opštinskim skupštinama žene prisutne kao odbornice, broj gradonačelnica i predsednica opština u Srbiji ostaje jednocifren u procentima. Politika se na lokalu i dalje doživljava kao "muški teren", a žene koje se odvaže na te funkcije često se suočavaju sa dvostrukim standardima i oštrijom kritikom javnosti.

Analitičari ističu da su kvote odigrale ključnu ulogu u "normalizaciji" prisustva žena u javnom prostoru. Međutim, one su samo alat. Glavno pitanje za 2026. godinu više nije koliko ima žena u politici, već koliki je njihov stvarni uticaj na donošenje odluka i kreiranje budžeta?

Dokle god se uspeh žene u politici meri time koliko se prilagodila muškom obrascu ponašanja, a ne time koliko je autentično unela nove prioritete u agendu, statistika će ostati samo - lepša strana medalje.