Danas je Veliki petak – najtužniji dan u hrišćanstvu: Ne soli se hrana, a ovo NIPOŠTO ne stavljajte na trpezu – pola Srba i dalje greši

Danas obeležavamo najtužniji dan u hrišćanstvu - dan stradanja Isusa Hrista, u narodu poznat kao Veliki petak.

Veliki petak spada u najtužnije dane u hrišćanstvu, dan kada je Isus Hristos svoj život dao da bismo mi živeli. Zato na Veliki petak, tuga je jedino što nam pripada. Tog dana se ne jede, tog dana se ne veseli, tog dana se samo moli za oproštoj grehova.

Strogi post

Ovaj dan se posti i to strogo! Jede se samo hleb i pije se voda. Verovanje u narodu je da se na ovaj dan ne jede kopriva, ali ni riba. Svaki Srbin će ispoštovati ovaj veliki praznik postom i molitvom.

Po kanonu, na trpezi se može naći samo hrana spremljena na vodi, i to: bareno povrće, sveže ili suvo voće i povrće,  med i kuvani pirinač.

Mnogi greše misleći da su na Veliki petak dozvoljene posne grickalice - krekeri, štapići, čips, napolitanke i ostali konditorski proizvodi bez mleka, jer sadrže ili ulje ili margarin. Nisu poželjni ni ratluk ni žele bombone, jer sadrže želatin.

U mnogim domova u Srbiji smatra se da bi na Veliki petak trebalo jesti ribu i riblju čorbu, kao i krompir salatu prelivenu uljem, što po pravoslavnom kanonu nije prikladno.

Posebno ne valja soliti hranu, jer se smatra da se tako dodatno "sipa so na Isusove rane". Prilikom jela, takođe, ne bi trebalo koristiti viljušku i nož. 

Zabranjeno je piti vino, jer je ono simbol nevino prolivene krvi Isusa Hrista. Hleb se nikako ne mesi i ne loži se vatra.

Budući da je Uskršnji post izuzetno strog, vernici koji se striktno pridržavaju pravila, trebalo bi na Veliki petak da se uzdržavaju od hrane i pića sve do zalaska sunca. Običaja su razrešeni samo deca, trudnice i bolesni.

Ne rade se kućni, ni poslovi u polju

Dan posvećen preispitivanju. Na Veliki petak domaćice ne kuvaju. Taj dan je rezervisan za mir, tugovanje, molitvu i farbanje jaja.

Jaja se farbaju ceo dan, u što šarenije boje, a prvo ofarbano jaje se naziva Čuvarkuća, boji se u crvenu boju i ostavlja na izdvojeno mesto godinu dana, da čuva kuću.

Provlačenje ispod plaštanica

Na Veliki petak se ne služi liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima. Od velikog četvrtka do Uskrsa ne oglašavaju se zvona na ckvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti.

Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica.

Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena, piše Kurir Stil.