USKRŠNJI POST je najstroži i najduži: Počinje 23. februara, a evo koja pravila morate poštovati

Kako je Uskrs pokretan praznik, njegov datum se menja svake godine, pa se samim tim pomera i početak posta. Ono što se ne menja jeste njegova težina. U pravoslavnom kalendaru, ovo je najduži i najstroži post.

Pravila posta: Nije samo šta jedete, već i kako živite

Vaskršnji post, poznat i kao Veliki ili Časni, većinom se posti na vodi. Ulje i vino dozvoljeni su subotom i nedeljom, kao i na praznik Mladenci, dok je riba dozvoljena samo dva puta tokom celog posta, na Blagovesti 7. aprila i na Cveti, nedelju dana pre Vaskrsa.

Postoji i izuzetak koji mnogi ne znaju. Ako krsna slava padne u toku posta, trpeza može biti riblja. To je kompromis između tradicije i pravila, ali i podsetnik da post nije rigidna forma, već praksa koja se prilagođava životu.

Ipak, crkva jasno naglašava da je suština posta mnogo dublja. Uzdržavanje od hrane nema smisla ako ne prati uzdržavanje od loših reči, sukoba i unutrašnje napetosti.

Sedam nedelja posta: Od discipline do tišine

Uskršnji post traje sedam nedelja i svaka ima svoj ritam, ali i simboliku.
Prva nedelja naziva se Čista ili Todorova i važi za najstrožu. Prva tri dana mnogi provode u potpunom uzdržavanju od hrane, dok ostali poste na vodi.

Druga nedelja je Pačista, a zatim dolaze Krstopoklona i Sredoposna, koje simbolično označavaju sredinu posta i podsećaju na istrajnost.

Peta nedelja poznata je kao Gluva. To je period kada se, prema narodnom verovanju, utišava spoljašnji svet. Nema veselja, muzike ni proslava, već se fokus premešta na unutrašnji mir i preispitivanje

Šesta nedelja je Cvetna i u njoj se obeležava praznik Cveti, ulazak Isusa Hrista u Jerusalim. To je jedan od retkih trenutaka u postu kada je dozvoljena riba.

Strasna nedelja: Završnica koja nosi najveću težinu

Poslednja nedelja posta naziva se Strasna ili Stradalna i ima posebnu težinu u hrišćanskom učenju. Svaki dan nosi svoju simboliku, ali se posebno izdvaja Veliki petak.

Tog dana se praktikuje najstroži oblik posta, potpuno uzdržavanje od hrane i pića, sve do iznošenja plaštanice. Nakon toga dozvoljen je obrok na vodi.

To nije samo pravilo, već trenutak tišine i suočavanja sa suštinom vere.

Post nije dijeta: Završava se ispovešću i pričešćem

U pravoslavlju, post se smatra potpunim tek kada vernik pristupi ispovesti, pokajanju i pričešću. Tek tada ovaj period dobija puni smisao i završava se u radosti Vaskrsa.

Hrišćansko učenje post vezuje za primer Isusa Hrista, koji je pre stradanja proveo vreme u uzdržavanju i molitvi. Upravo zato se post i danas posmatra kao način duhovnog jačanja, a ne samo telesnog odricanja, prenosi Ona. 

Srpska pravoslavna crkva tokom godine ima četiri velika posta, Božićni, Vaskršnji, Petrovski i Gospojinski, ali nijedan nema težinu i simboliku kao ovaj koji prethodi Vaskrsu.