Ja sam naučnica koja je bila KLINIČKI MRTVA na 6 minuta, a onda sam videla zagrobni život i sad verujem u Boga

Godine 2016., kada je imala 38 godina, doživjela je iznenadnu medicinsku krizu tokom koje je bila klinički mrtva punih šest minuta.

Ono što je, kako tvrdi, videla i doživela kada je izašla iz svog tela, pretvorilo ju je iz skeptične naučnice u osobu koja veruje u zagrobni život i postojanje više sile.

Pre ovog događaja koji joj je promenio život, Ana Stoun opisivala je samu sebe kao "gubitnicu". Uprkos naučnoj karijeri i ugovorima, uključujući i onaj s američkim Ministarstvom odbrane, privatno se borila s teškim teretom.

Progonjena traumama iz detinjstva, koje su bile toliko teške da joj je terapeut rekao: "Ne mogu da verujem da ste još uvek živi", Ana je nosila svoje ožiljke poput "značke časti".

Bila je zarobljena u vrtlogu autodestrukcije – u braku s osobom koju je jedva poznavala, opisujući ga kao "noćnu moru", borila se s alkoholizmom (priznaje da bi popila i 12 piva posle posla) i zloupotrebom droga.

Dijagnostikovan joj je bipolarni poremećaj i propisani su joj razni lekovi, ali ništa nije pomagalo.

- Nisam mogla da održim karijeru. Sve se raspadalo, bila sam ogorčena, ljuta, vrlo sebična, egocentrična, sve se vrtelo oko mene i mojih problema- ispričala je za Daily Mail.

Njen naučni um bio je "tvrdokorno crno-beo", bez mesta za duhovnost ili veru u nešto izvan merljivog.

Sve se promenilo jednog dana kada joj mentruacija jednostavno nije prestajala.

- Nekako sam se našalila i rekla: 'Mislim da krvarim na smrt'. I to je poslednje čega se sećam pre nego što sam se probudila u kolima hitne pomoći- prisetila se Stone.

Sledeće čega se seća jeste bolnički krevet i neodoljiv osećaj da umire.

Opisala je osećaj kao da će "eksplodirati", kao da je uzela "svaku halucinogenu drogu odjednom". Bilo je previše za podneti.

- Onda sam odjednom iskočila iz svog tela-  objasnila je.

Lebdela je iznad kreveta, gledajući dole u svoje telo i medicinsko osoblje koje ju je pokušavalo oživeti. Čula je kako otkucaji srca na monitoru blede.

Tada je, kako tvrdi, čula razgovor lekara i tehničara. Lekar je navodno rekao: "Proglasimo smrt." Tehničar je uzvratio: "Što, već? Ima samo 38 godina." Na to je doktor, prema Aninim rečima, odgovorio: "Ona je bivša narkomanka, samo proglasi." "Sećam se da sam pomislila: 'Je li to bilo potrebno?'", rekla je.

U tom trenutku, nije je bilo briga što napušta telo, sve dok nije pomislila na svoju decu.

Čim je pomislila na svoju najstariju ćerku Ešli, koja je tada studirala na Fresno City Collegeu, udaljenom preko 300 kilometara, tvrdi da je istog trena bila transportovana u njenu učionicu.

Gledala ju je kako piše ispit i tačno je videla šta je nosila taj dan. Tada je shvatila strašnu istinu: njena smrt bi Ešli učinila siročetom, jer je njen otac preminuo od raka 2006. godine. Zatim je pomislila na svoju mlađu, tada dvogodišnju ćerku. Odmah se našla u bolničkoj čekaonici, gledajući devojčicu kako se igra Lego kockicama.

Nakon posete ćerkama, vratila se u bolničku sobu gde je tehničar još uvek izvodio kompresije grudnog koša, upravo u trenutku kada je lekar izgovorio fatalne reči.

Pre nego što se vratila u telo, otputovala je u, kako opisuje, belo, neverovatno svetlo prostranstvo.

Neki izvori navode da je to opisala kao "čekaonicu", prazan prostor bez tunela ili duhova preminulih. Drugi prenose njen opis beskrajnog belog carstva gdje je imala vid od 360 Celzijusa i shvatila da više nema telo – postala je golem oblik koji ispunjava sam prostor.

- Mogla sam obuhvatiti celu planetu rukama da sam htela - objasnila je.

 Tada je videla kako joj prilazi drugi lik – lepša, manje naborana, bezvremenska verzija nje same. U tom trenutku je znala da se "vraća". Videla je tunel i ponovo ušla u svoje telo kroz pupak, što je opisala kao iskustvo koje je "bolelo kao sam pakao".

Cela epizoda trajala je šest minuta, a Ana tvrdi da se seća svakog detalja. Čim je došla svesti i uhvatila prvi dah nakon šest minuta bez kiseonika, pogledala je lekara i pitala: "Jeste li rekli da sam bivša narkomanka?"

Doktor je, nakon početnog šoka i neverice ("Nema šanse da ste to mogli čuti, bili ste klinički mrtvi"), priznao da jeste i izvinio se.

Kasnije je razgovarala sa starijom ćerkom i potvrdila da je zaista pisala ispit i nosila tačno onu odeću koju je Ana videla tokom svog iskustva. To iskustvo potpuno ju je preobrazilo.

Osetila je da je pre bila na "putu apsolutnog uništenja", ali sada je odjednom "pronašla svoju svrhu".

Vratila se obrazovanju, završila diplomski, magistrirala, a potom i stekla doktorsku diplomu.

Pokrenula je svoj podkast i posvetila se pomaganju drugima koji su prošli kroz traume.

- Mogu pomoći drugim ljudima. Pre sam bila alkoholičarka... sada uopšte ne mogu okusiti alkohol - rekla je. 

Više ne pati od anksioznosti i nisu joj potrebni lekovi.