Neopoznate anegdote o književnim genijima: Neki su vodili život burniji od onog u romanima

Književna istorija puna je neobičnih i fascinantnih detalja koji često ostaju u senci velikih dela i slavnih imena. Malo je poznato, na primer, da je slavna engleska književnica Džejn Ostin kao devojčica zamalo izgubila život. Tokom boravka u Oksfordu ona i njena sestra Kasandra obolele su od difterije, ali je zahvaljujući pravovremenoj reakciji njihove rođake i brzoj intervenciji majke tragedija izbegnuta.

Ni život autora „Alise u zemlji čuda“, Luisa Kerola, nije bio bez poteškoća. Iako je više od dve decenije radio kao profesor matematike na Oksfordu, često se suočavao sa finansijskim problemima i dugovima koji su dostizali i do 7.500 funti.

S druge strane, Viktor Igo je postigao ogroman uspeh sa svojim romanom „Jadnici“, koji je bio izuzetno popularan čak i među vojnicima tokom Američkog građanskog rata.

Zanimljive su i lingvističke avanture Džejmsa Džojsa, koji je iz divljenja prema Henriku Ibzenu naučio osnove norveškog jezika samo kako bi mu napisao pismo. Njegova sklonost ka jezicima ogledala se i u radu na romanu „Fineganovo bdenje“, u kojem je koristio izraze iz više različitih jezika, uključujući staroengleski i svahili.

Prijateljstva među slavnim ličnostima ponekad imaju neobične završetke. Tako su tvorac Šerloka Holmsa, Artur Konan Dojl, i iluzionista Hari Hudini bili bliski prijatelji sve dok razlike u verovanjima, posebno Dojlova vera u spiritualizam, nisu dovele do raskola.Neobičnih pokušaja u životu nije bio pošteđen ni Danijel Defo, koji se pre književne slave okušao u raznim poslovima, uključujući i prodaju parfema napravljenih od neobičnih sastojaka.

Uticaj umetnosti na ljudsku psihu inspirisao je i naziv takozvanog Stendalovog sindroma, psihosomatskog poremećaja koji se javlja pri susretu sa izuzetnim umetničkim delima. Ime je dobio po francuskom piscu Stendalu, koji se, prema predanju, gotovo onesvestio posmatrajući firentinsku baziliku Santa Kroče.

Počeci velikih pisaca često su skromni i neočekivani. Horhe Luis Borhes je, pre nego što je stekao svetsku slavu, pisao reklame za jogurt, dok je Lord Bajron bio poznat po svojoj ekscentričnosti i ljubavi prema životinjama, pa je na putovanja vodio čitavu svitu raznovrsnih ljubimaca.

Zanimljivo je i kako se književnost reflektuje u savremenom svetu. Prema podacima internet pretraga, Aleksandar Poup stoji iza jednog od najcitiranijih stihova „Ljudski je grešiti, a božanski praštati“, dok su među najtraženijima i stihovi Vilijama Ernesta Henlija i Vilijama Vordsvorta. Inspiracija, međutim, ne dolazi uvek na uobičajen način – britanski pisac D. H. Lorens navodno je podsticao kreativnost penjući se nag u krošnju duda.

Na kraju, moć književnosti potvrđuje i savremeni primer norveškog pisca Karla Uvea Knausgora. Nakon objavljivanja njegovog romana „Moja borba“, pojedini poslodavci u Oslu primetili su pad produktivnosti zaposlenih, toliko da su čak zabranjivali razgovore o knjizi tokom radnog vremena.

Sve ove priče pokazuju da iza velikih književnih dela stoje jednako neobični, ponekad i bizarni životi njihovih autora, koji često nadmašuju maštu njihovih čitalaca.