Više od tri decenije bez Čarlsa Bukovskog: Pesnik koji je od prljave stvarnosti napravio književnost

Čarls Bukovski rođen je 16. avgusta 1920. godine u nemačkom gradu Andernahu. Još kao dete preselio se u Sjedinjene Američke Države i najveći deo života proveo u Los Anđelesu. Upravo su atmosfera tog grada i njegove siromašne četvrti, radnička svakodnevica i noćni život postali glavni motivi njegovog stvaralaštva.

Bukovski je često pisao o ljudima sa društvene margine poput alkoholiča, radnika, kockara, prostitutki i onih koji nisu uspeli da ostvare čuveni "američi san". Njegova dela obeležava brutalna iskrenost, direktan jezik i humor koji se rađa iz očaja. Upravo zbog toga smatra se jednim od najprepoznatljivijih predstavnika književnog pravca poznatog kao „prljavi realizam“. 

Detinjstvo i mladost u Los Anđelesu ostavili su dubok trag na Bukovskom. Njegove godine obeležili su fizičko zlostavljanje od strane oca, teška materijalna situacija usred Velike depresije, kao i akne koje su mu ostavile trajne ožiljke.

U intervjuima i svojim delima, Bukovski je otvoreno govorio o tim traumama. Prisećao se kako ga je otac, presavijenog preko kade u kupatilu, krvnički udarao kaišem po golom telu.

- Kada vas biju dovoljno dugo i dovoljno jako, steknete naviku da kažete šta stvarno mislite, isteraju svako pretvaranje iz vas i ako se izvučete iz toga, šta god da ostane, obično je iskreno, prisećao se pisac.

O svom ocu je rekao:

- Moj otac je bio veliki učitelj književnosti: naučio me je smislu bola – bezrazložnog bola.

U Filadelfiji je u jednom baru dobijao besplatna pića tako što je dozvoljavao barmenu da ga prebije pred gostima. Ova scena je kasnije postala važna epizoda u polubiografskog filma „Barska mušica“.

Tada je upoznao i Džejn, po kojoj je stvoren lik Vande u filmu. Ona je ubrzo postala njegova muza, inspiracija za brojne pesme i prozna dela.

Iako je danas jedan od najčitanijih američkih autora 20. veka, Bukovski je do tog priznanja došao kasno.  Godinama je radio slabo plaćene poslove koje je mrzeo, dok je paralelno pisao i objavljivao u malim književnim časopisima. Tek posle četrdesete godine počeo je da objavljuje knjige koje su mu donele širu publiku. 

U početku, njegov književni izraz nije bio najbolje prihvaćen. Koristio je psovke, grube izraze i brutalne opise. Mnogima se to nije svidelo, pa je trebalo vremena da bude shvaćen i prihvaćen.

Među njegovim najpoznatijim delima su romani "Pošta", "Bludni sin", "Žene", "Holivud" i "Šund", kao i zbirke poezije "Ljubav je pas iz pakla" i "Zapisi starog pokvarenjaka".

Mnoga dela zasnivaju se na liku njegovog alter ega, Henrija Činaskog, ciničnog i alkoholu sklonog antiheroja koji luta američkim gradovima.

Bukovski je tokom života napisao desetine knjiga poezije, priča i romana. U trenutku njegove smrti u štampi je bilo oko dva miliona primeraka njegovih knjiga, a mnogi rukopisi objavljeni su i posthumno.

Njegova poslednja završena knjiga bio je roman "Palp", objavljen 1994. godine, neposredno nakon njegove smrti. Delo, koje parodira detektivski žanr, napisano je dok se pisac borio sa leukemijom, bolešću koja ga je na kraju i odnela.

Bukovski je bio kontroverzna figura. Kritičari su mu zamerali vulgarnost, mizoginiju i glorifikaciju alkohola, dok su ga obožavaoci slavili kao glas autentičnosti i brutalne istine o savremenom društvu. Uprkos podeljenim mišljenjima, njegov uticaj na književnost i popularnu kulturu ostaje snažan.

Danas, više od trideset godina nakon njegove smrti, Bukovski ostaje simbol pisca koji nije pokušavao da ulepša stvarnost. Njegova proza i poezija svedoče o svetu u kojem se umetnost rađa iz haosa, usamljenosti i života na ivici.