Koje zemlje imaju najobrazovanije stanovništvo u Evropi?

U proseku, gotovo jedna trećina odraslih osoba uzrasta od 25 do 74 godine u Evropskoj uniji ima visoko obrazovanje, uključujući javne i privatne univerzitete, koledže, tehničke trening institute i strukovne škole.

Nivo obrazovanja takođe varira sa uzrastom i polom.

Dakle, koje zemlje imaju najveću stopu visokog obrazovanja u Evropi, kako se obrazovni nivoi razlikuju širom Evrope i koje zemlje više pažnje posvećuju strukovnom obrazovanju? Euronews Next analizira podatke.

Kako se definišu obrazovni nivoi?

Obrazovni nivoi se definišu kao niski (manje od srednje škole), srednji (srednja škola) ili visoki (univerzitetske studije).

Klasifikacija Evropske agencije za podatke Eurostat zasniva se na Međunarodnoj standardnoj klasifikaciji obrazovanja (ISCED) i odnosi se na:

- Niski nivo: predškolsko, osnovno i niže srednje obrazovanje (ISCED nivoi 0–2);
- Srednji nivo: srednje obrazovanje i post-srednje ne-tercijarno obrazovanje (ISCED nivoi 3 i 4);
- Visoki nivo: tercijarno obrazovanje (ISCED nivoi 5–8). Obuhvata javne i privatne univerzitete, koledže, tehničke institute i strukovne škole.

U 2022. godini, 31,8 odsto osoba starosti od 25 do 74 godine u EU imalo je visoku stručnu spremu, sa rasponom od 17,4 odsto u Rumuniji do 49,8 odsto u Irskoj.

Nordijske i baltičke zemlje imaju više diplomaca od proseka EU

Udeo diplomaca sa visokim obrazovanjem bio je veći od proseka EU u nordijskim i baltičkim zemljama. Švedska i Norveška su zauzele treće i četvrto mesto sa preko 45 odsto diplomaca sa visokim obrazovanjem.

U Letoniji, 44 odsto stanovništva imalo je visoku stručnu spremu. Ostale nordijske i baltičke zemlje takođe su imale veći udeo od proseka EU sa diplomama visokog obrazovanja.

U Velikoj Britaniji, 43,5 odsto stanovništva uzrasta od 25 do 74 godine imalo je visoko obrazovanje, što je više od “velike četvorke” EU. Francuska (38,2 odsto) imala je najveći udeo među njima, dok je Španija imala 38 odsto.

Posle Rumunije, Italija je imala najniži udeo visoko obrazovanih diplomaca sa 18,5 odsto. Ovaj broj je takođe bio malo ispod proseka EU u Nemačkoj (31,5 odsto).

Stanovništvo sa nižim obrazovanjem bilo je iznad 40 odsto u četiri zemlje EU

Udeo stanovništva sa visokim obrazovanjem bio je znatno niži u zemljama kandidatima za članstvo u EU.

Turska je imala najveći udeo stanovništva sa niskim obrazovanjem, gde dve trećine stanovništva (61,8 odsto) ima manje od srednjeg obrazovanja.

Ovaj broj je takođe bio ispod 40 odsto u četiri zemlje EU, a to su Portugal, Italija, Malta i Španija.

Strukovna orijentacija igra značajnu ulogu u nekoliko zemalja

Gledajući detalje o srednjem obrazovanju, koje obuhvata opštu i strukovnu orijentaciju, udeo strukovnog obrazovanja je značajno visok u nekoliko zemalja.

Udeo ljudi sa strukovnom orijentacijom na srednjem obrazovnom nivou bio je iznad 45 odsto u devet zemalja EU, uključujući Češku (63,9), Poljsku (52,2) i Nemačku (47,4).

Mlađi ljudi su obrazovaniji

Udeo diplomaca sa visokim obrazovanjem značajno raste među mlađim stanovništvom širom Evrope.

To takođe pokazuje kako su zemlje napredovale poslednjih decenija. Stoga, nivo stanovništva uzrasta od 25 do 34 godine često se analizira od strane međunarodnih institucija.

Više od dve petine stanovništva EU ima visoko obrazovanje

U 2022. godini, 42 odsto stanovništva EU uzrasta od 25 do 34 godine imalo je visoku stručnu spremu. To je variralo od 24,7 odsto u Rumuniji do 62,3 odsto u Irskoj.

Suprotno od populacije starosti od 25 do 74 godine, nordijske zemlje poput Finske i Islanda imale su niži udeo visokog obrazovanja od proseka EU.

Ovaj broj je bio iznad 50 odsto u jednoj trećini zemalja EU. Deset zemalja EU takođe su bile ispod cilja EU od 45 odsto do 2030. godine.

Žene su obrazovanije od muškaraca

U 35 evropskih zemalja gde su dostupni podaci, žene uzrasta od 25 do 34 godine imale su veći udeo u visokom obrazovanju od muškaraca.

U 2022. godini, u proseku, udeo žena sa visokim obrazovanjem bio je 47,6 odsto, dok je za muškarce bio 36,5 odsto.

Osim u Finskoj, rodni jaz bio je znatno veći u korist žena u nordijskim i baltičkim zemljama. Island (25,4 procentna poena), Slovenija (23,8 pp) i Slovačka (22,8 pp) zabeležili su najveću razliku.

Turska (1,3 pp), Švajcarska (3,6 pp) i Nemačka (4,6 pp) zabeležile su najmanju razliku, pokazujući da je udeo žena i muškaraca sa visokom stručnom spremom veoma sličan.

Udeo stanovništva sa višim obrazovanjem raste

U EU, udeo ljudi starosti od 25 do 74 godine sa tercijarnim obrazovanjem konstantno se povećava. Porastao je sa 19,1 odsto u 2004. godini na 31,8 odsto u 2022. godini.

Celoživotno učenje: Obrazovanje za odrasle

Celoživotno učenje je takođe značajno jer ljudi možda treba da osveže svoje veštine. Takođe se naziva obrazovanjem za odrasle, koje podrazumeva učešće odraslih u obrazovanju i obuci.

Prema Eurostatu, to obuhvata sve svrhovite aktivnosti učenja, bilo da je reč o formalnom, neformalnom ili neformalnom obrazovanju.

Cilj je unaprediti znanje, veštine i kompetencije učesnika. Obrazovanje za odrasle je važan aspekt kada je reč o digitalizaciji i automatizaciji na tržištu rada.

U 2022. godini, udeo ljudi uzrasta od 25 do 64 godine u EU koji su učestvovali u obrazovanju ili obuci u prethodne 4 nedelje bio je 11,9 odsto, sa rasponom od 1,7 odsto u Bugarskoj do 36,2 odsto u Švedskoj.

Dok je udeo celoživotnog učenja bio visok u nordijskim zemljama, balkanske zemlje imale su znatno niže udele u poređenju sa prosekom EU.