Sprečio "tuče" u saobraćaju: Zbog gužve smislio znakove!

Gužve u saobraćaju nastale su i pre automobila, pa se devetogodišnji Vilijam Fleps Ino 1867. "zaglavio" sa majkom u na ulicama Njujorka i počeo da razmišlja kako da to reši.

O tome je kasnije pisao: "Ta prva saobraćajna gužva zauvek mi je ostala u sećanju. Bilo je samo desetak konja i kočija, a bilo je potrebno malo reda kako bi se saobraćaj kretao. Ipak, niko nije tačno znao šta da radi; ni vozači ni policija nisu znali ništa o kontroli saobraćaja."

Tri godine kasnije razvio je gradski saobraćajni pravilnik za Njujork , prvi u svetu. Ubrzo, dizajnirao je slične saobraćajne planove za London i Pariz.
Gužve su bile nepodnošljive, roba se satima prevozila.

Iako je broj kočija, teretnih kola, automobila i kamiona bio daleko manji nego danas, gužve u Njujorku bile su česte, a veliki deo saobraćaja bio je transport robe, pa su cene proizvoda bile veće - zbog utrošenog vremena.

Njegova velika šema upravljanja saobraćajem obuhvatala je mnogo elemenata koje danas uzimamo "zdravo za gotovo": znakove zaustavljanja, jednosmerne ulice, taksi stanice, kružne tokove i pešačka ostrva.

Tako je prvi kružni tok postavljen u Njujorku 1905, a dve godine kasnije u Parizu. Jednosmerne ulice označene su u Njujorku 1908. godine i u Buenos Airesu 1910.

Tri principa vožnje.

Ino je sledio tri principa prilikom razvoja svoje šeme bezbednosti u saobraćaju:

Sažeta, jednostavna i pravedna pravila, lako se razumeju i poštuju.

Pravila moraju biti postavljena i distribuirana tako da nema opravdanja da ih ne poznajete.

Policija mora biti ovlašćena da ih sprovodi, a muškarci bi trebalo da budu obučeni.

Zanimljivo je da otac bezbednosti u saobraćaju nikada nije naučio da vozi, već je - angaživao vozača. Istina, dobio je počasnu vozačku dozvolu, koju mu je izdala francuska policija 1912. godine.