Gorica je imala moćne poruke za žene: Dobra s bivšim

Njen bivši suprug je poznat i kao član emisije "Četiri i po muškarca", a Gorica je jednom prilikom govorila o razvodu, te navela da je sa bivšim suprugom ostala u prijateljskim odnosima.

"Dobro je da s bivšim partnerom ostanemo u dobrim odnosima, ne samo zbog dece već i zbog zajednički provedenih godina koje su bile lepe. Ne traje sve večno, odnosi treba da se neguju, nekada uspe, nekad ne. Svakako je dobro kad je razvod dogovor, prijateljski rastanak. I za to se valja potruditi. Ako je neko s nekim bio u braku, to prvo govori da je moralo u tom braku da vam bude i dobro. Pa, ne mogu ja kao neka budala da pljunem u te godine", objasnila je svojevremeno Gorica.

Nakon razvoda oca i majke, Marko je nastavio da živi sa Goricom, a ona se jednom prilikom na svom blogu osvrnula na epitete "samohrana majka" i "raspuštenica", koje su joj pojedini dodeljivali u komentarima.

"Kad sam se razvela, upala sam u status 'samohrane majke'. Kako to glupo zvuči, kao - hrani se sama. Ima i gora varijanta - raspuštenica. Raspuštena, radi šta hoće. Ponižavajuće", napisala je tada voditeljka.

"Slušala sam razne komentare, ali nema veze. Sve prođe. Srećna sam što sam mogla sama da odlučujem o svojoj sudbini, da ne zavisim ni od koga, što sam naučila da racionalizujem stvari, spoznala šta hoću, a šta neću. Kad napravite listu prioriteta, sve postaje jasnije", navela je ona, takođe, jednom prilikom.

Gorica je na svom blogu, između ostalog, pisala i o alimentaciji.

"Alimentacija, kakva ružna reč. Asocira na nešto mučno, nemoguće, na bol u stomaku, na nepravdu, na sistem koji ne funkcioniše. Više zvuči kao bolest, nego kao pravda za decu. Alimentacija kao demencija. Da se razumemo, ne duguju oni te pare svojim bivšim ženama, već svojoj, zauvek, deci", isticala je.

Voditeljka se godinama borila sa bolešću koju zovu "tihim ubicom" - dijabetesom, a o tome je otvoreno govorila za medije, kako bi svojom pričom dala podršku svima koji prolaze kroz isto.

Takođe, Gorica je bila pobornica za ravnopravnost žena i osoba koja nema problema da istupi sa ciljem razbijanja stereotipa.

U jednoj od svojih kolumni Gorica se obratila neudatim ženama tzv. usedelicama.

- Usedelica je devojka, za koju okolina misli da joj je "prošao voz" jer se još nije udala. Vreme prolaska voza je različito. Nekada je usedelica bila devojka od 25 godina, koju je ženski deo najbliže familije (majka, tetke, strine, ujne...) sažaljevao do bola. "Jadna, nema nikog, niko je neće, neće se ni udati... I sama reč "usedelica" označava nekog ko se usedeo, dakle sedi pored prozora i čeka dal' će neko da naiđe da je zaprosi. Ona skuplja nevidljive mrvice sa tepiha, češlja rese na istom, "bavi se nevažnim stvarima", previše opterećena detaljima, pedantna... Tako je to bilo.
Kada takva devojka pređe 40-tu godinu, ostave je na miru.

Odavno nisam čula da neko koristi tu reč – usedelica, sad je to "solerka". Solerka zvuči lepše, ima punije značenje, znači da je nezavisna, samostalna, zna šta hoće ali i šta neće, može da bira gde će, da li će, kako će i sa kim će da živi. Ako se prava velika ljubav ne desi, ne mora ni sa kim. Ona odlučuje. A okolina? A tetke, ujne, strine? -

"Mnogo je gorda, pravi se fina, niko joj ne valja, hoće samo kako ona hoće..." Nije zdravo prihvaćena ni u jednom vremenskom razdoblju.

Kad je muškarac neoženjen, to je kao OK. Za njega ne postoji izraz "Usedelac". On ne mora da žuri, ima vremena, ne treba da se zarobljava, nek se istutnji..." Kad to tutnjanje ipak prođe, kad je nadomak četrdesete, ne biva da nađe neku svojih godina jer je ona matora za njega, ne može da mu rodi dete... pa zato on bira "mladu, jedru, zdravu...", mlađu dvadeset godina.

Znam jednu, koja se pod pritiskom familije udala za tadašnjeg dečka, koji nije bio ni prava ni velika ljubav. Život u zajednici sa njegovim roditeljima doneo joj je tihu patnju i pristajanje na kompromise po svaku cenu. Ništa nije bilo ni kako je zamišljala, ni kako je želela. Brzo se razvela. Status raspuštenice je, pod novim pritiskom zamenila novim brakom. I on se završio.

Pričamo tako nas dve, kaže da zapravo nikada nije imala vremena da sazna šta zapravo ona hoće. Uvek je ispunjavala tuđe želje i očekivanja. "Bolje da sam ostala usedelica, nego raspuštenica".

Ženu uvek ukalupe, daju joj neki status, a svaki od tih statusa koji nije "udata", sklon je kritici, zameranju, ogovaranju, da nešto sa njom nije kako treba. Zato ohrabruje što se "usedelica" sve ređe koristi, što je solerka dobila poštovanje.

Neki muškarci ih se i malo plaše, ali to više govori o njima (muškarcima). To je već nova tema.

Što bi rekle moje tetke, kad sam bila mala "Devojke, učite školu da budete svoj čovek, da imate svoje parče hleba, pa ćete lako za ostalo".

Svoje parče hleba. I neba."

Gorica Nešović rođena je 15. maja 1964. godine u Beogradu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Karijeru je započela 1982. godine na Studiju B, kao radijska voditeljka, a zatim je početkom devedesetih godina prošlog veka vodila emisije na Trećem kanalu.

Tokom dugogodišnje karijere bila je i programska direktorka Radija B92 i voditeljka jutarnjeg programa "Dizanje". Na Prvom programu Radio Beograda je zajedno sa kolegom i prijateljem Draganom Ilićem uređivala i vodila emisiju "Buđenje", da bi zatim prešli na radio "Indeks". Tokom karijere je objavila tri knjige.