Ne čekajte "pravi trenutak", napravite trenutak pravim

To je prilično učestala navika kojoj u bar nekom životnom segmentu pribegnemo svi. Odlažemo sastanke, spremanje ispita, sređivanje stana ili garderobera, izlaske sa određenim ljudima, pisanje izveštaja, itd.Iako se tipično povezuje sa depresijom, niskim samopoštovanjem, osećanjem krivice i neadekvatnosti, prokrastinacija se može povezati i sa mudrim "odgovorom" na određene zahteve koju mogu biti riskantni ili imati negativan ishod.

Psihološki rečeno "princip zadovoljstva" može biti odgovoran za prokrastinaciju. Kada odlaganjem neprijatnosti izbegnete suočavanje sa stresom to izaziva malo zadovoljstvo.Nismo kao ljudska bića programirani da budemo uplašeni ili ugroženi.

Naš mozak je dizajniran tako da nas štiti od toga. Sprečiće vas da uradite sve što je "ugrožavajuće". Nevolja nastaje ako je stvar sa kojom se suočavamo zaista nezaobilazna.Odlaganjem je zapravo "hranimo", postaje sve bliža a nivo stresa je mnogo veći nego kada smo sa procesom prokrastinacije počeli. Na primer, ako treba da obavite 20 telefonskih poziva na poslu, možete to da odlažete čitajući on line vesti ili pijući desetu kafu, ali kada vratite pogled na tu listu ona deluje još strašnije jer broj poziva je isti ali vremena je manje.

Imate ideje ali često oklevate, jer nije lak put do njihove realizacije. Svest o tome da vas čeka nešto nepoznato i možda ne baš prijatno čini da se vodite krilaticom "O tome ću misliti sutra".

Ali činjenica je da ne postoji nijedna stvar u životu koja je izvesna. Sve je nesigurno. Često nas jedna odluka deli od nečega što zaista želimo. Život se svodi na odluke. Ako očekujete spoljnu motivaciju i da će neko drugi odlučiti umesto vas, zaboravite, to se neće desiti. Jedina "sila" koja će vas pokrenuti ste vi sami iako mislite da su drugi vaše prepreke.

Niko neće raditi umesto vas i nikada se nećete osećati spremno da se suočite sa stvarima koje odlažete.Trebalo bi da priznate sebi šta vam tačno pojačava osećaj nelagode ili anksioznosti, kao i to da zapravo jeste prokrastinator.Oprostite sebi što izbegavate neizbežno. Stvar je mentalnoj vežbi. Konstantno postavljajte sebi pitanje kada na dnevnom nivou donosite odluke. „Hoću li i dalje negovati ovu naviku koja što duže traje čini da se osećam lošije ili ću doneti odluku da napravim mali korak?“.

Zato kad ujutru zazvoni alarm, ne pritiskajte "odremaj" dugme, već ustanite iz kreveta. Za početak. Svaki dan jedan mali korak dalje. Radite male stvari i polako tu nepremostivu barijeru koju treba da slomite učinite sve slabijom.

Od misli do akcije ima mnogo izgovora. Vrlo lako ćete naći milion razloga zašto nešto ne možete. Sve je to normalno. I to u različitim životnim okolnostima ili situacijama radimo svi. Ali, pustiti te stvari da vas sprečavaju je odluka.

Znate ono, i nedonošenje odluke je odluka. Pitanje koje sebi možete postaviti je jednostavno. „Da li odluka širi mogućnosti u mom životu ili me koči?“.

Treba imati u vidu da odluka o hvatanju u koštac sa neprijatnostima, na kratak rok podrazumeva dozu neprijatnosti. Ali, probajte da zamislite kako ispunjeno i srećno bi se osećali kada bi sve prepreke korak-po-korak savladali.

To je jedina motivacija koja vam je potrebna.

Zato, ne čekajte "izlazak petkom", napavite izuzetak i drugim danima.

Ne čekajte leto ili novu godinu da biste počeli da radite, vežbate, učite, ili držite dijetu. Ne čekajte da se pojavi idealan prijatelj, partner ili posao. Ne čekajte da neko drugi uoči vaš talenat. Nije stvar u čekanju i odlaganju nego u življenju "sada i ovde", donošenju odluka i pravljenju "mravljih" koraka.

Ako želite da napišete knjigu, počnite. Napišite prvi pasus ili bar naslov. Izvadite opremu za trening i krenite ka teretani. Ideju za bisnis pretočite makar u skicu biznis plana. Strani jezik koji toliko volite, počnite da učite. Uplatite ratu za prvi semestar kursa i idite na probni čas.

Ne čekajte "pravi trenutak", napravite trenutak pravim. Dobri dani vas čine srećnim, loši vam daju životno iskustvo, oni najgori vas nečemu uče, a oni najbolji vam ostavljaju divne uspomene. I, istini za volju, svi su neizbežni, izbegavali ih ili ne.