Klinički psiholog otkriva: Jedna osobina odaje visoku inteligenciju, ali nosi veliku cenu

Iako visoka inteligencija nesumnjivo donosi dosta prednosti, ona takođe može biti i teret. Ljudi sa impozantnim IQ - om koji su postigli odlične rezultate na standardizovanim testovima, mogu imati problema da pronađu svoje mesto u društvu.

Dr Šils je često sprovodila testove inteligencije kojii procenjuju kognitivne sposobnosti. Prosečna osoba ima IQ od oko 100, sa standardnom devijacijom od 15 poena.

Klinički psiholog otkriva da ljudi koje većina smatra veoma pametnim i inteligentnim, poput lekara i advokata, često imaju kvocijent inteligencije oko 120. „To im omogućava da lakše apsorbuju nove informacije i pamte stvari bez napora“, objašnjava.

Međutim, ljudi sa još višim kvocijentom inteligencije ne odgovaraju tom obrascu. Iako imaju sjajno pamćenje i visoke kognitivne kapacitete, često se osećaju nedovoljno stimulisano i neinspirisano većinom stvari u životu.

„Mnogi ljudi sa veoma visokim IQ - om bore se sa problemima poput depresije, zavisnosti ili poteškoća u vezama“, dodaje. Zbog toga se visoko inteligentni ljudi često osećaju odvojeno od drugih.

Ovom temom bavila se i psihoterapeutkinja Imi Lo koja je objasnila zašto najpametniji ljudi mogu da imaju više problema u vezama. Kako je navela, visoko inteligentni ljudi koji često skrivaju ovih 12 stvari od okoline, žude za povezivanjem jer se osećaju odsečeno od ostatka sveta.

„Rano naučite da vaša složenost ili vaša brzina plaše ljude, a vaša osetljivost vas čini čudnim. Zato, kada se pojavi neko ko vas zaista primećuje, ko odražava vaš intenzitet i tvrdi da razume delove vaše ličnosti sa kojima drugi nisu mogli da se izbore, osećate se kao da vas neko konačno razume“, rekla je.

Tako snažna želja za povezivanjem znači da visoko inteligentni ljudi često imaju poteškoća da se razdvoje od ljudi sa kojima stupaju u veze jer ih niko drugi ne razume niti izaziva na isti način.

Nažalost, to ih može dovesti do toga da ostanu u nezdravim vezama jer smatraju da će biti potpuno sami. Njihov jedini izvor intelektualne stimulacije tada dolazi od nekoga ko im suštinski ne odgovara.

Nivo intelektualne stimulacije može da pokrene dugoročne posledice. Ne radi svačiji mozak na isti način, što se ogleda u razlikama u kvocijentu inteligencije. To znači da će neki ljudi smatrati određene aktivnosti stimulativnim, dok će za druge biti dosadne.

Osoba koja se stalno oseća nedovoljno stimulisano može donositi ishitrene odluke, kao što je ostanak u toksičnoj vezi ili čak izbor rizične karijere.

Iako nas društvo uči da je visok kvocijent inteligencije dar, studije su pokazale da to može biti usamljeno putovanje, jer se osobe sa visokim IQ - om osećaju pogrešno shvaćenim i izolovanim. Uz terapiju i druge izvore podrške, moguće je rešiti ove prepreke i izgraditi kvalitetne odnose sa drugima, piše Index hr.