Kako je legendarni Čkalja dobio nadimak? Dečji lapsus koji je promenio sve

Njegov talenat svi su brzo prepoznali, a ostavio je iza sebe nezaboravne uloge koje nas uvek iznova nasmeju do suza. „Ljubav na seoski način“, „Bog je umro uzalud“, „Vruć vetar“, „Kamiondžije“, „Paja i Jare“, „Avanture Borivoja Šurdilovića“, „Kamiondžije opet voze“, „Nema malih bogova“, „Sreća u torbi“, „Na mesto, građanine Pokorni“, „Na slovo, na slovo“, „Orlovi rano lete“, „Zlatna praćka“, „Put oko sveta“, „Višnja na Tašmajdanu“, „Pokojnik“ samo su neke od njih.

Ipak, retko ko zna kako je Miodrag dobio nadimak Čkalja, po kom je postao prepoznatljiv. Naime, ovaj nadimak dobio u detinjstvo sasvim slučajno.

Sve se odigralo na obali reke u okolini Kruševca, gde je mladi Miodrag Petrović provodio slobodno vreme sa svojim drugovima iz kraja. Među njima je bio i njegov bliski prijatelj, izvesni Jeftić.

Tokom pecanja, jedan od štapova (ili deo pribora) se zaglavio ili otplovio malo dalje od obale. Miodragu je bila potrebna čaklja - dugačka motka sa metalnom kukom na vrhu koja služi za primicanje čamaca ili izvlačenje predmeta iz vode.

U brzini i dečjem uzbuđenju, umesto da vikne „Daj mi čaklju!“, Miodrag je napravio lapsus i povikao:

„Daj mi čkalju!“

Njegov drug Jeftić je odmah primetio taj smešan lapsus. Kako je Miodrag u to vreme bio izuzetno visok, mršav i tanak, Jeftiću je ta nova, izmišljena reč zvučala kao savršen opis njegovog fizičkog izgleda.

Jeftić je počeo da ga proziva tim imenom, ostala deca su to istog trena prihvatila, ne sluteći da će Čkalja vremenom postati glumačka legenda.

O ovome je sam glumac svojevremeno govorio, naglasivši kako su svi smatrali da mu taj nadimak priliči, "jer je bio mršav i visok kao štap".

Iako je u mladosti krenuo putem koji nije nagoveštavao umetnost - upisao je veterinu - život ga je odveo na sasvim drugu stranu. Već sa 25 godina, 1946. našao se pred mikrofonom Radio Beograd u kultnoj emisiji Veselo veče. Sve što je usledilo posle toga preraslo je u legendu.