Multitalentovana umetnica Margita Stefanovic Magi danas bi proslavila 67. rođendan, da je nije pokosio smrtonosni virus!

Margita Stefanović rođena je na današnji dan, 1. aprila 1959. godine u Beogradu. Već u detinjstvu bilo je jasno da nosi poseban dar – muzika je bila njen prirodni jezik. Završila je nižu i srednju muzičku školu "Josip Slavenski", odsek klavir i važila za izuzetno talentovanu pijanistkinju. Njeni profesori su verovali da pred sobom imaju buduću koncertnu divu. Upisala je i Arhitektonski fakultet u Beogradu, što možda najbolje govori o širini njenog duha – umetnost kod nje nikada nije bila ograničena na jedan izraz.

Ali život je retko pravolinijski, pogotovo za one koji osećaju dublje.

Početkom osamdesetih ulazi u muzički svet koji će obeležiti čitavu jednu epohu. Najpre sarađuje sa bendom Katarina II, da bi ubrzo postala ključni član grupe Ekatarina Velika. Njene klavijature nisu bile pratnja, već duša njihovog zvuka. Jer Magi nije svirala note, već emocije. Stvarala je atmosferu koja se uvlačila pod kožu i ostajala tamo dugo nakon što pesma utihne.

To je bila , možda i poslednja generacija koja je bez zadrške verovala u slobodu, u umetnost, u ljubav koja ima smisla. Generacija, koja je rasla uz zvuke novog talasa, sa osećajem da svet može da se menja samo na bolje. A onda su došle devedesete.

Ratovi, raspad zemlje, siromaštvo, izgubljeni ideali – sve ono što je za jednu osetljivu dušu bilo previše. U toj pukotini između snova i stvarnosti, Magi je počela da tone. Gubici su se nizali – prijatelji, saradnici, ljubavi, sigurnost. Smrt Milana Mladenovića 1994. godine bila je jedan od najtežih udaraca. Kao da je tada nestao i njen poslednji oslonac.

Borba sa zavisnošću, siromaštvom i bolešću postajala je sve vidljivija, a Magi sve tiša. Povlačila se iz sveta koji više nije prepoznavala, jer postoje ti neki ljudi koji kroz život idu srcem, koji upijaju sve – i dobro i loše – dok ih to ne slomi.

A stvarni svet je, gotovo po pravilu, surov prema takvima.

Poslednje godine njenog života bile su daleko od svetla reflektora. Živela je
skromno, gotovo zaboravljena od mnogih koji su nekada bili bliski. Preminula je 18. septembra 2002. godine u Beogradu, tiho, gotovo neprimetno – baš onako kako je i odlazila iz sveta koji je nekada stvarala.

Priča o Magi nije "samo biografija". Nije "samo niz datuma, škola, bendova i tragedija". Ona je osećaj. Ona je ona tišina koja ostaje posle pesme. Posle poslednjeg tona, koji još uvek lebdi u vazduhu, iako ga više niko ne svira.

Zato Magi nije nestala.

Ona je u svakoj pesmi EKV-a koja se sluša zatvorenih očiju. U svakom mladom čoveku koji oseća da ne pripada ovom svetu, ali ipak traži svoje mesto u njemu. U svakom trenutku u kojem neko poveruje da umetnost može biti istina koja menja svet.

Magi je ikona jedne generacije – ne zato što je to želela, već zato što nije umela da bude ništa drugo osim iskrena.

I zato je toliko volimo.

Jer u njenoj priči prepoznajemo nešto svoje. Nešto što ne umemo da izgovorimo, ali osećamo duboko, gde reči više nemaju snagu.

I dok god postoje oni koji njenu muziku slušaju, ne kao zvuk, već kao emociju – Margita Stefanović živi.

Tiho, ali hrabro.

Pod velikim, svetlim suncem,

Pod velikim, svetlim, svodom…