Radovan Vujović: To što RTS radi - njima na čast, ja sam na strani istine

- Oni su apsolutno pokazali da su jedini pravi svetionik i putokaz i samo treba da ih slušamo i podržavamo i budemo tu za njih i istrajemo, jer mislim da je ogromna snaga, energija, masovnost na strani studenata, na strani pravih vrednosti koje zastupaju, istine, pravde, tolerancije, bez mržnje, bez podela, to jeste društvo u kome bih ja želeo da živim, najmanje što mogu je da dođem da podržim - kaže on.

Vujović ističe da se on informiše na mrežama.

- Mislim da je to budućnost, da će se sve preseliti na mreže, informisanje, televizije pitanje koje će mesto i ulogu igrati u budućnosti. To što oni (RTS) rade, to je njima na čast, sami najbolje znaju kad ostanu sami šta osećaju. Ja sam na ovoj drugoj strani, uz studente, mladost, dobrotu, istinu, sve što oni predstavljaju - kaže on.

Sve što studenti rade je, smatra on, "apsolutno perfektno".

- Ne slede političku ideologiju, stranku, nego vrednosti. Njihove vrednosti njih vode, zato su i dalje čisti, neokaljani. U svakoj kriznoj situaciji su postupili ispravno, šta su sve žrtvovali, nema više sumnje, spremni su da izgube i godinu dana života i fakulteta, da se izbore za svoj život. Ja im zavidim, voleo bih da sam ja bio u toj situaciji da posle pričam svojim unucima kako smo popravili Srbiju - kaže on.

Dodaje da "ne može da proceni koliko ovo može da traje".

- Ali nemam ni straha, ni sumnji, posle 15. marta, kad smo videli koja sila se slila u Beograd, sva moć i energija jeste na strani studenata. Ono što jeste posredi, da je u pitanju društveni proces, koji ne može tako brzo da se desi. Studenti funkcionišu na jednom višem nivou u odnosu na ostatak stanovništva, svi treba da dođemo na njihov nivo. Psihološki proces zahteva neko svoje trajanje, kad se to desi, onda ćemo preći na neku drugu fazu i ići dalje. Nemam sumnje da će to da se desi - navodi on.

Sve što studenti rade je, smatra, "ideal hrabrosti, dostojanstva, istine, izdržljivosti, istrajnosti".

- To je toliko lepo, dirljivo, ja kad gledam sve to je do suza dirljivo. Oni su nas uveli u neku kolektivnu katarzu društvenu, mi smo prvo morali da otplačemo svu muku koju smo trpeli, sve godine koje su prošle u mržnji, ratovima, sukobima, da sve to pustimo, da se opustimo, isplačemo, shvatimo da smo istraumirani, zlostavljani, sve to nas je nekako stiglo, moramo prvo to da preživimo, otplačemo, pustimo, posle toga je čovek nikad spremniji za borbu. Ništa se neće desiti preko noći, sve će se popravljati korak po korak, ali čim smo se okrenuli na drugu stranu, to je već druga priča - ističe on.