"Ulaziš u pesmu kao u svoj dom": Stihovi Pera Zupca

 Pero Zubac je  autor možda najcitiranijih stihova koji su danas ostali deo kolokvijalnog govora, a iz njegove čuvene pesme "Mostarske kiše".

- U Mostaru sam voleo neku Svetlanu jedne jeseni/jao kad bih znao sa kim sada spava/ne bi joj glava, ne bi joj glava,/jao kad bih znao ko je sada ljubi,/ne bi mu zubi, ne bi mu zubi,/jao kad bih znao ko to u meni bere kajsije/još nedozrele....

Međutim, podsećamo ovde na još jednu divnu ljubavnu pesmu cenjenog književnika.

Reč je o naslovu "Ulaziš u pesmu".

Ulaziš u pesmu kao u svoj vrt
slažeš reči, pomeraš mlado drveće
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao što u san moj
ulaziš kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radošću
dočekuje i sunce ti na rame silazi,

i korak ti je lak i nečujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noći u noć tako sa morem
snagu premeravaš, umiruješ ga
rečima i u poslušnu pticu pretvaraš.

Ulaziš u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reči ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.

Sigurno da je poezija moćnija od svega što čujemo u okružunju, pa nije zgoreg povremeno podsetiti na najlepše stihove naših uvaženih književnika.

Pero Zubac je član Udruženja novinara Srbije, Društva književnika Vojvodine i Udruženja književnika Srbije, gde je svojevremeno bio i potpredsednik. Počasni je član osnivač Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju "Adligat", gde se nalazi i njegov legat.

Rožen je u Nevesinju 30. maja 1945.