EKSKLUZIVNO Vlado Georgiev: Zaustaviti pomahnitalu lokomotivu punu ludaka koja nas vodi u direktan sudar

Svoje stavove izražavate na Tviteru i čini se da otkad ste javno počeli da komentarišete društveno-politička dešavanja, postali ste meta, kako političkih moćnika, tako i tabloida koji ne preskoče nijednu priliku da vas prozovu. Je li ovo postala zemlja u kojoj svoj stav nije moguće izreći, a da ne budete na meti?

- Na Tviteru sam gotovo od samog početka i veoma sam aktivan. To je mreža gde ljudi upravo iznose svoje lične stavove, razmenjuju mišljenja, diskutuju o svemu što se dešava. Zamišljen je kao takav, stvoren za debatu, satiru, humor, ali nije baš za priglupe urednike tabloida, jer oni ne znaju da ga čitaju. Čitati Tviter ne znači poznavanje slova i pisma. Da bi se pravilno koristio Tviter potrebno je koristiti mozak, ne biti glup. Ukoliko je neko glup, nema šta da traži na Tviteru. Eto, dođosmo do suštine: ukoliko niste u stanju da čujete drugu stranu, nečije mišljenje koje se ne poklapa sa vašim, znači da niste za Tviter. Sposobnost neshvatanja Tvitera su pokazali politikanti aktuelne vlasti koji žive u carstvu svojih botova koje plaćaju da pišu sve i svašta, vređaju bilo koga ukoliko nije deo ove njihove despotske lakrdije i ne podilazi direktno partiji i vođi. To je, nažalost surova stvarnost. Iako je Tviter jedina mreža gde cenzura nije moguća, on ipak jeste izvor prve informacije odakle tabloidi i ostale krvopije uzimaju nit od koje kasnije pletu mrežu i tumačeći svojim uveliko oštećenim mozgovima, kreiraju priču po svom nahođenju bez ikakvog smisla i poente, a u korist veličanja svojih poslodavaca, u ovom slučaju vrhunskih poltrona koje je ova vlast učinila trenutno bitnim osobama. Odgovor na vaše pitanje direktno: da, ovo jeste postala zemlja u kojoj nije moguće izreći lični stav ukoliko se ne poklapa sa mišljenjem aktuelne vlasti. Samim tim, iznoseći različito mišljenje, odmah postajete meta u koju pucaju svi "vitezovi" ove hrabre družine - kaže u ekskluzivnom intervjuu za Direktno.rs Vlado Georgiev. 

Dešavalo se da vam iz političkih razloga zabranjuju koncerte, kako u Srbiji tako i u Crnoj Gori. Da li je to znak da je politika ušla u sve pore, pa i umetničke?

- Politika je uvek ulazila u sve pore, samo nikada ovoliko i na ovaj način. Bilo je nekog reda i poštovale su se vrednosti. Današnja garnitura šahista na vlasti obožava da svojata i zagrli svakoga ko ih javno veliča i podržava. Tu se otvara jedan vrlo čudan put koji kroz maglu deluje kao da je obasut čarolijom i svetlom blistave budućnosti. Zapravo, obojen duginim bojama, to je put u sunovrat. Put u pakao. Isto tako, ove kvislingovce ne interesuje niko ko nije sa njima, baš kao što ih ne interesuje ni ovaj napaćeni narod. Pod parolom "ko nije sa nama - taj je protiv nas" upravljaju medijima, zabranjuju, ukidaju, i to vrlo direktno i otvoreno. Da se zna. Tako se i meni dešavalo da mi otvoreno zabranjuju koncerte i u Srbiji i Crnoj Gori. To se i dalje dešava.  Ja sam klasična žrtva nečije autocenzure. Na kraju je veća šteta od malih miševa, bez obzira što "velikima" više uopšte niste zanimljivi. Nadam se da će doći dan kada ću opet moći da pevam na trgovima naših gradova i uveseljavati ljude pesmom, koji trenutno, sem što nisu veseli, mogu samo da slušaju plejadu rijatili starleta, autotjunera, turbo-folkera i ostalih estradno-narko-tabloidnih porno prikaza u okviru gradskih manifestacija koje organizuju baš "ovi", plaćajući ih našim novcem. Novcem građana, poreznih obveznika. Da, gospodo, svi mi plaćamo ovu njihovu zajebanciju i svi vi gospodo koji ste poverovali da će biti drugačije, uživajte u ovom čemeru koji ste sami izabrali kada ste glasali za ove "majstore". 

Koliko je teško biti svoj, i u poslu kojim se bavite, a i u životu? Sta vam je to donelo i koliko je teško živeti tako i ovde i u Crnoj Gori?

 - Zavisi kako gledate na to. Posmatrajući to sa materijalne strane, vrlo je teško biti svoj, a kamoli još i protiv establišmenta. Zatvaraju se vrata, mnogi ne zovu, neki iz umišljenog straha, neki od sramote što su, eto, zaplivali ovom rekom fekalija. Ostajete sami sa sobom i svojim najbližima. S druge strane, ponos i sreća koju mi pruža taj komfor da nisam u društvu licemera i mase koja trčkara za vođom zarad svojih interesa je za mene izuzetna satisfakcija. To je neprocenjivo. Permanentna "kruna digniteta i doslednosti" kojom sam samog sebe krunisao mi pruža konstantno uživanje u tom luksuzu nepristajanja i življenju s činjenicom da nisam deo stada. I ovde i u Crnoj Gori.

Podržali ste protest "1 od 5 miliona", bili ste i aktivni "šetač". U kakvoj Srbiji vi i vaša porodica želite da živite?

- Naravno da sam podržao građanske proteste i uvek ću podržavati svaku građansku opciju. Uvek ću biti na strani ljudi koji misle svojom glavom i ne pristaju na ucene. Imam dve male ćerke, Sofiju i Elenu, i najiskrenije se nadam da će se ovde stvari promeniti pre nego one porastu. Želim da svi živimo u zemlji kojom ne vladaju spineri i manipulatori, bezočni lažovi spremni na sve. Želim da se zaustavi ova pomahnitala lokomotiva puna ludaka koja nas vodi u direktan sudar. Sudar svetova. Želim zemlju bez rijalitija. Želim zemlju koja se zasniva na vladavini prava, poštenju, kulturi. Zemlju u kojoj ljubav nije prošlošt. Zemlju koja se ne stidi ćirilice, zemlju čije ćete ime s ponosom izgovarati bilo gde u svetu. Želim zemlju u kojoj se ljudi smeju. Zapravo, želim zemlju onakvu kakva sada nije.

Kako komentarišete sve što se dešava u Beogradu, rekonstrukciju rekonstukcije Trga od 10 miliona evra, saobraćajni kolaps, poplave u centru grada, paralisan grad, poteze koji, umnogome otežavaju život Beograđana? 

- Ja zaista ne znam šta bih ja još mogao da kažem, a da nije već rečeno. Nazvao bih to kolektivnim ludilom, igrom bez granica koju igraju nesposobni i nestručni pijuni koje direktno brani i štiti vođa-car. Baš kao što brani još neke ovih dana odgovarajući pitanjima, grcajući u svojim konfabulacijama, tobož ubedljivim ljutitim tonom ne bi li nekom priglupom simpatizeru to zaličilo na istinu. Sve u svemu, skandal svetskih razmera. Dozvolićete mi da malo proširim odgovor kako bih pokušao da objasnim neke stvari koje nikada neću moći da prihvatim, jer su zastrašujuće. Navešću neke primere: jastog živi 150 godina, a tamo neki ronilac ga izvadi, iako jastog nikome ništa nije učinio. Jastog završi u vreloj vodi i nečijem stomaku i o tome se više ne priča, sem kad ološ treba da se pohvali kako je jastog bio ukusan i skup. Razlika između pecanja i vađenja jastoga je ogromna. Sveti Sava i Simeon su podigli Hilandar i stvorili Srpsku pravoslavnu crkvu pre više od 800 godina. Podvlačim, 800 godina. Nedavno je Orden Svetog Save prvog reda dobio i Vučić. I to prvog reda. Uručio mu ga je lično patrijarh Irinej. Direktno. Do juče tako veliko priznanje, danas je, eto postalo to što je postalo. Valjda se zaslužno dodeljuje onima koji su mnogo učinili za srpski narod i crkvu potpisujući se po freskama i ikonama u Hramu Svetog Save. Nekada smo imali patrijarha Pavla, danas imamo Irineja. Nekad je Sveti Sava bio prosvetitelj, danas su to napredni rijaliti porno programi na svim nacionalnim frekvencijama i na njima nas svakodnevno prosvećuje vođa. Nekad huligan, radikal, danas predsednik države Srbije. Meštrovićev "Pobednik", remek delo i simbol Beograda je skinut kako bi ga "remontovali". Nadam se da će ga vratiti na svoje mesto. Preživeo je i bombardovanje 1941. i fašiste u Beogradu, preživeo savezničko oslobođenje, da ne kažem bombardovanje, preživeo je komuniste, iako je bio simbol proboja Solunskog fronta, preživeo bombardovanje 1999. godine. Nadam se da ga neka gondola neće trajno skloniti sa mesta gde je godinama stajao, kao simbol Beograda. Ili će možda da naprave novog i lepšeg poput impresivnih građevina u Skoplju? Trijumfalna kapija, White House, Time Square, galije u Vardaru, miks baroka i antičke arhitekture, sve su to monumentalne građevine stare skopske tradicije. Stari Savski most budale hoće da izmeste na suvo? Most sa herojskom istorijom. Na suvo. Sad vas pitam koliko ima smisla pitanje koje ste mi postavili, jer odgovor na njega nema kraja. 

Veći deo opozicije neće učestvovati na predstojećim parlamentarnim izborima, krenula je u kampanju "Bojkot" dok se, kako kažu, ne uspostave normalni uslovi za izbore, i dok im se ne omogući da imaju medijski prostor jednak kao što ima vladajuća koalicija. Šta će bojkot doneti, i da li je izvesno da se stanje u Srbiji u skorijoj budućnosti promeni?

- Moj odgovor je BOJKOT! Bojkot je jedini put, jedini način da se dokaže nelegitimitet i da se parlament ospori kao ovakav autokratski cirkus, koji traje već više od sedam godina. Nadam se da će sva opozicija, bez obzira na različitosti, u ovome biti jedinstvena i da neće nikakva ljiga prevagnuti i preleteti na stranu ove aktuelne i sramne vlasti zarad sitnih ličnih interesa. Ukoliko neko to i učini, neka zna da ću ga prvi pljunuti kad ga vidim na ulici. Tako da... bojkot, apsolutno.

Koji su poslovni planovi Vlada Georgieva?

- Održaću "Novogodišnji i Boemski" koncert u "Sava centru" 20. decembra i pozivam sve na dobar provod, da uživamo i da se malo opustimo. Snimam nove pesme, pišem, čekajući neka bolja vremena... Trenutno mi je poslovni plan da preživim zajedno sa svojom ekipom. Znam da će doći dan kada će svi hteti da sviram u njihovom gradu... 

Aleksandar, ali jedan drugi, uzbunjivač Obradović iz Valjeva, ovih dana je uzdrmao vlast otkrivajući da je državni vrh umešan u trgovinu oružja u valjevskom "Krušiku"

- Nije nikakva novost da se država bavim proizvodnjom i prodajom oružja. To se radi još od Broza. Ali, to je bio državni posao, budžetski postavljen kao deo robe koju izvozimo i donosio je bruto dohodak državi. Ne privatnim licima i ne roditeljima ministara. Trenutno možemo da uživamo u neveštim pokušajima predsednika i ministara da izvrnu priču koja je isplivala. Nisu stigli da se dogovore šta će, ako... Pojavljuje se još jedan model iz riznice represivne politike koju sprovodi ova vlast. "Uhapsi uzbunjivača"! Za primer. Sramno i bedno. Mediji ćute. Pomažu u maskiranju i prikrivanju. Samim tim postaju najgori jadnici u ovom lancu. Uzbunjivač je u nemilosti. Jedan častan predsednik jedne časne države bi pokrenuo ozbiljnu istragu i ukoliko bi se priča dokazala, uhapsio bi i ministra i sve ostale koji su umešani u ovu gadnu rabotu. Ali, ne. To u Srbiji nije slučaj. Uostalom, šta očekujete da se desi povodom ovog slučaja, kad je ova ekipa spremna da bruka i ponižava fakultete i profesore, rektore i studente, štiteći lažne doktorate svojih visokih partijskih funkcionera. Zapitate li se koliko uzbunjivača nikad nije isteralo svoja saznanja u javnost? Koliko potencijalnih uzbunjivača ćuti strahujući za sebe i svoju porodicu? Ovo je tipičan primer koji se ponavlja. Diktatorska obrada slučaja koji je procurio u javnost. 

Danas je kulturu u Srbiji zamenio rijaliti program, koji je dostupan i deci. Kako je došlo do ovakvih promena i u šta će nam buduće generacije izrasti? Kako stati na put ovakvom moralnom posrnuću? 

- Opšte je poznato da ambijent, u ovom slučaju javni i kulturni život, kreiraju neki ljudi po ličnim afinitetima. U ovom slučaju, kreatori su vrlo sporni ljudi za koje je kultura nepoznanica, kao i umetnost. Njima to smeta. Oni o tome ništa ne znaju. Sfera njihovog interesovanja ne prebacuje dalje od stadiona, renoviranja i rekonstrukcija, zidanja nekakvih zgrada, sisatih starleta, pečenja, džipova, kokaina...Oni bi i u Luvru napravili šator. U Carnegie Hall bi doveli neku silikonsku pevaljku, ljubavnicu nekog od njih da nastupa na plejbek. Najgore od svega je što se tome čak i dive. Dok se ljudi masovno odseljavaju, dok ostajemo bez ljudi koji su zaista neke veličine, dok odlaze lekari, intelektualci, pozitivci i građani, ova ekipa uživa u njima sve slobodnijoj, nama sve jadnijoj i okupiranoj zemlji. Pravo pitanje ste postavili u vezi generacija koje dolaze. Ovaj polusvet koji se igra države se ponaša toliko neodgovorno i bahato misleći da će živeti večno i ništa im nije sveto. Vrlo slično bacanju smeća u prirodu. Na kraju, priroda izumire i postaje zatrovana. Od zelene livade prave deponiju. Eto, to ova ekipa radi sa našom zemljom. Zagađuje je u svakom pogledu. Iz dana u dan. Skandalozno, bahato ne obraćajući pažnju šta će sve proisteći iz ovog njihovog ludila u kojem samo oni uživaju. Uspeli su, valjda jedini ikada da svedu budžet za kuturu na manje od jednog procenta. Oni se time ne bave, to ne razumiju i logično je da je taj budžet, kao i sama kultura za njih zagonetka i nebitna stavka. Vinston Čerčil je u trenutku kada je besneo drugi svetski rat podigao budžet za kulturu uz objašnjenje da ako kultura nestane, neće imati šta da brane. Ova vlast nipodaštava kulturu kako bi branila rijaliti sub nekulturu. Vulgarno pokazivanje otpora svemu što zaliči na kulturu postaje još jedna bizarna matrica ovih neukih buzdovana. Moralna obaveza nas građana je da se odupremo svemu ovome što je ova nakaradna vlast nametnula. Naš zadatak je da se svi zajedno odvažimo i istrajemo u tome. Da ovu ekipu vratimo tamo gde im je i mesto. U devedesete. Direktno! - poentirao je Vlado Georgiev.