Po čemu se razlikuju stres i anksioznost

Stres

Stres pokreću spoljašnji nadražaji koji se uopšteno mogu prepoznati. Na primer: ako vam je dodeljen veliki posao koji treba da bude dovršen do sutra, ili ako ste nedavno otpušteni i morali ste da platite zaostale račune, ili možda preživljavate globalnu pandemiju.

Stres je uobičajeno iskustvo koje se javlja kada se smatra da su zadaci zahtjevniji nego što možemo da podnesemo. Anksioznost je intenzivnija i javlja se kada se stres potiskuje ili kada se njime ne upravlja na odgovarajući način.

Simptomi stresa:

Povećana razdražljivost
Ometa obrasce spavanja
Smanjuje nivo energije
Promena daha i otkucaja srca
Glavobolje
Menjanje apetita
Osećaj preopterećenosti ili osećaj hitnosti
Na stres se obično ne gleda kao na prijatno iskustvo, ali promene koje se događaju u vašem telu zapravo i treba da se dogode. Simptomi stresa su u osnovi ugrađeni sistem aktivacije vašeg tijela dizajniran da vas upozori ili zaštiti.

Promene u našem dahu, temperaturi ili otkucajima srca, iste su promene koje su osjećali naši preci kada su se suočavali sa opasnošću.

Anksioznost

Anksioznost je unutrašnja reakcija koja se javlja kada se stres ne prepoznaje i ne rešava. Za razliku od stresa, anksioznost ima tendenciju da se zadrži čak i nakon što zabrinutost prođe.

Jednostavno rečeno, stres je poput prehlade, dok je anksioznost poput alergije. Oboje mogu imati slične simptome, ali nakon što se izborite s prehladom, nemate nikakvih simptoma. Alergije su, s druge strane, nešto što treba dosledno pratiti. Ponekad njima može da se upravlja, ali se iznenada mogu pokrenuti i oslabiti.

Simptomi anksioznosti

Osećaj nervoze, nemira ili napetosti
Ponavljajuće misli koje su orijentisane na budućnost ili prošlost
Lako vas preplavi
Razdražljivost ili nestrpljivost
Nemogućnost koncentracije i prisutnosti
Poremećaji spavanja
Bol u stomaku ili promene apetita
Preterana briga ili potreba za kontrolom
Znojenje, ubrzano disanje, ubrzan rad srca

Ljudi će doživeti viši nivo stresa i skloniji su razvoju anksioznih poremećaja ako se njihove osnovne potrebe (san, ishrana i kretanje) ne ispunjavaju na zadovoljavajući način.

Na primer, nema smisla očekivati ​​da će vaš automobil funkcionisati ako ga ne održavate i ne punite benzinom; isto važi i za vas. Ako se ne brinete o svojim osnovnim potrebama, nećete funkcionisati na visokom nivou.