7 načina kojima nesigurni ljudi sebi daju na važnosti

Da ste u prisustvu ljudi koji žele da istaknu svoju važnost, prepoznaćete po inferiornom osećaju kada ste sa njima. Ponekad iz neobjašnjivih razloga u njihovom društvu kritičnije gledate sebe i pitate se da li je moguće napraviti toliko grešaka? Lakne vam kada se odmaknete od njih i možete da se opustite i budete ono što jeste.

Ljudi koji se oseć́aju inferiorno često se postavljaju na pijedestal kako bi smanjili sopstveni osećaj slabosti, piše Psichology Today.

Bečki psihoanalitičar Alfred Adler bio je jedan od prvih teoretičara koji je opisao kako funkcioniše njihov um i definisao "težnju za superiornošću".

Adler, koji je takođe skovao termin "kompleks inferiornost"“, verovao je da će ljudi koji su bili uvereni u sopstvene slabosti izgraditi spoljnu sliku o sebi u koju će uložiti velike napore da se predstave u najpovoljnijem svetlu, izbegavajući tako konfrontaciju sa njegovom lošom slikom o sebi.

Adlerova teorija postala je osnova za mnoga istraživanja samopouzdanja i identiteta. Ova podela između stvarnog (tj. Slabog) i idealnog (tj. Superiornog) sebe može se smatrati osnovom za neuspeh da se nađe istinsko ispunjenje u životu.

Sedam načina na koje će pokušati da vam pokažu da su važni:

1. Nesigurni ljudi uvek su u žurbi. Njihov raspored je uvek krcat i retko kad će imati vremena za vas. Gledaće na sat, bacati pogled na telefon, hodati neobično brzo i uopšteno delovati uznemireno i premoreno. Vode se za tezom da što su više na društvenoj ili karijernoj lestvici, to sebi manje mogu priuštiti druženje ili opuštanje.

2. Obične događaje ponovno označavaju terminima koji bi trebali impresionirati okolinu. Izrazi poput 'sastanak odbora', 'konferencijski poziv' ili 'izvršni odbor' zvuče kao da su to događaji rezervirani samo za najuspešnije. 'Sastanak odbora' možda nije više od okupljanja prijatelja koji planiraju prikupljanje sredstava za neku dobrotvornu akciju, ali zvuči kao da je neko na ekskluzivnom popisu.

3. Često ostavljaju utisak da su okupirani ozbiljnim događajima u svom životu, piše Psychology Today. Oni su često vrlo zabrinuti, pa kako bi dali sliku vlastite važnosti, izbegavaju da izgledaju opušteno ili otvoreno za distrakcije. Mršte se ili škilje i čine se kao da imaju puno toga na pameti.

4. Na elektronskoj pošti koriste opciju trenutno nedostupnih. Koliko je uopšte pametno imati ovakav automatski odgovor koji ljude obaveštava da ste 'prezaposleni da biste odmah odgovorili' ili da 'niste u kancelariji' je diskutabilno.

Oni koji se odluče na ovaj korak žele da ostave utisak da su izrazito traženi i da je njihovo vreme ispunjeno jako bitnim poslom, zato ako im šaljete neku zabavnu poštu ili društvenog karaktera - vrlo verovatno vam neće odgovoriti ili će vam odgovoriti par dana kasnije. U poslu, ako su na nekoj poziciji će ponekad dodati u odgovor da ljudi u slučaju hitnosti mogu kontaktirati njihovog pomoćnika.

5. Teraće vas da ih čekate. Često će dogovoriti sastanak s vama (na primer običnu kafu) i nikad neće prvi stići. Čak će se često pobrinuti i da kasne kako bi se činili jako zaposleni i kako bi vi dobili utisak da je privilegija dobiti malo njihovog vremena. Prisiljavanjem na čekanje, sada ste stavljeni u inferioran položaj, što odgovara njihovoj potrebi da se osećaju nadmoćno.

6. Preteruju u svojim postignućima na društvenim mrežama. Ljudi koji teže superiornosti nisu sramežljivi u deljenju sadržaja koji na njih baca ' dobro svetlo'. Njihove objave na Facebooku ili Instagramu će biti ispunjene situacijama u kojima izgledaju ozbiljno i zaposleno - na radnom mestu, prilikom telefonskog poziva ili u nekoj situaciji koja odaje utisak da su jako zaposleni i dobri u tome što rade.

7. Ponašaju se kao da su najpametniji u društvu. Ako se osećaju ugroženo i da su drugi pametniji do njih, osećaće se iracionalno izazvani. Zato će se u svakom razgovoru pokušati da se istaknu svojim znanjem o dotičnoj temi.

Čak i ako zapravo ne znaju o čemu govore, prirediće ceo spektakl (govor) s nadom da će zavarati publiku. Nepotrebno je reći da će odbaciti vaše doprinose kao nevažne ili kao podatke koji su, naravno, već znali.