Moje dete bez blama "šeta" šljivice po vratu: Ma kad pre!

- Desio se i taj momenat, kometarišem sa detetom tragove ljubljenja - ispričala je iznenađeno jedna mama.

Kaže da joj se čini da je njoj bilo neprijatnije nego detetu "koje je bilo u fazonu šta se mešaš u moje ljubljenje".

I dete je u pravu, bar u ovoj situaciji.

Evo šta je još mama rekla:

- Videla sam mom tinejdžeru šljivice po vratu i pomislila da se nije potrudio ni da ih sakrije, baš suprotno, deluje da je ponosan što ih ima. Uživao je u činjenici što ima "ljubavne tragove".

Svašta, pomislila sam, pa nisu više mali, prvi razred srednje škole, naravno da uživaju, ljube se deca, ali možda ipak malo da se stide, nizale su mi se misli.

Najiskrenije, kad sam videla te "šljivice" po vratu, bile su mi znak prve ljubavi vredne pomena, vratile me godinama unazad i osetila sam neku vrstu spokoja što moje dete uživa u svemu tome.

Šokirala sam se, jer se nimalo ne stidi što mu komentarišem tragove poljubaca, ali u toj kratkoj konverzaciji jasno mi je dao do znanja da ja nemam ali baš ništa sa njegovim "šljivicama" (kakav ponos!).

I u pravu je, Bože, koliko brzo rastu. A kao da sam do juče ja pravila i krila te iste "šljivice"...

I tako, posle vremenskog rolerkostera, pravila sam se da su mi ružne, kažem detetu da izgleda kao da ga je neko davio, da je sramota da ide tako u školu, guglujem kako da to što pre prođe...a u stvari razmišljam kad je pre stigao do "šljivica" na vratu.

I obećavam sebi da više neću baš sve komentarisati na glas! (Naročito, kad posle dve sekunde shvatim da nije neophodno!).

"Šljivice" u tom dobu imaju težinu i značaj koje matori ne razumeju (ako dobro pamtim), a sve što treba je da shvate da su im deca porasla. I naravno da ih prate!