KAKO KORONA MENJA JEZIK Izdat "Rečnik pojmova iz perioda epidemije kovida"

Da li je i koliko pandemija korone izmenila srpski jezik, da li smo pod uticajem Kovida-19 dobili nove reči i pojmove, te šta ove promene znače za jezik i da li mogu biti trajne? O ovoj temi smo razgovarali sa Marinom Nikolić sa Instituta za srpski jezik i predsednicom Foruma žena Demokratske stranke.

- Gramatika se, budući da je ona vrlo stabilan kostur svakog jezičkog sistema, pa i srpskog, nije gotovo uopšte promenila, ali smo primetili svojevrsne promene u srpskom javnom diskursu. U jezik javne komunikacije spadaju mediji, a tamo se, za razliku od dosadašnjih dominantnih učesnika, političara, paralelno i sve više pojavljuju lekari i stručnjaci za sprečavanje širenja virusa, takozvana “struka”. Zanimljivo je kako se sama bolest posmatra, recimo upadljive su metafore rata, gde je virus nevidljivi neprijatelj protiv koga se borimo svim silama ili čujemo da korona ovih dana ponovo nastavlja ofanzivu, a epidemija se poredi i sa prirodnim pojavama ili nepogodama, pa imamo novo žarište ili drugi talas, prati se tok bolesti i sl - kaže Marina Nikolić i dodaje:
- Zatim, medicinski deo Kriznog štaba, budući da nije naviknut na način komunikacije koju političari imaju s građanima, često ima problem da uobliči nedvosmislenu, objektivnu, jasnu i preciznu poruku, a stiče se utisak i da lekari i epidemiolozi s jedne strane, a politički establišment s druge, s vremena na vreme zamenjuju uloge, što u skorije vreme nije zabeleženo. Takođe, često se manipuliše emocijama, na primer strahom (groblja će nam biti mala, u bolnicama više nema mesta, situacija je dramatična), preporukama, brojevima, procentima, i podacima uopšte, što sve zajedno izaziva veliko nepoverenje i otpor kod građana.Nikolić kaže da su dve najpoznatije reči od početka pandemije korona i kovid.

- Reč koronavirus je postojala i ranije u srpskom jeziku ali se upotrebljavala samo u množini i služila je da označi porodicu virusa koja je ime dobila na osnovu izgleda, koji asocira na venac. Danas, kada se upotrebi reč korona, nedvosmisleno se misli na a novootkriveni virus iz te grupe. S druge strane kovid nije reč koja je postojala, već je ona novonastala kao skraćenica od engleskih reči coronavirus disease kojoj je dodat broj 19 jer je bolest otkrivena 2019. Nove su sve reči izvedene od dve pomenute, kao što su, na primer, koronaš i koronašica, koronski, korona kriza, kovidaš, kovidpozitivan, kovidiot, kovid ambulanta.

Nove reči u vezi s epidemijom koronavirusa u srpskom jeziku, smatra Marina Nikolić, ne bi mogle biti zamenjene drugima, prvo što su nastale da imenuju novonastale pojmove, i drugo one nemaju sinonime ili domaće ekvivalente.
- Za razliku od hrvatskog ili slovenačkog jezika, srpski jezik nije puristički, što znači da ne postoji razvijen otpor prema pozajmljenicama, te se u srpskom jeziku za nove pojmove češće preči pozajmljuju nego što se grade po uzoru na domaće. Da priznam, meni su neki od zamena vrlo zanimljive, ali bojim se da slične kreacije ne bi bile šire prihvaćene i na kraju zaživele u srpskom jeziku. Posebno, što su većina od njih stručni termini, koji se vrlo retko prevode ili oblikuju prema domaćim modelima.

Nikolić smatra da ove reči ne mogu ugroziti stabilnost sistema srpskog jezika.

- Promena u gramatici nije bilo, promene koje su se desile prilivom novih reči imaju svoja opravdanja. Upotreba određenih reči može biti sporna, ali najviše u smislu potencijalnog nerazumevanja, pošto je važno da informacije upućene široj javnosti budu ne samo dostupne već i razumljive najvećem broju naših građana. Na primer, bolje je upotrebiti izraz prateće bolesti namesto reči komorbiditet. Ili bolje je gubitak čula mirisa umesto anosmija, kada je poruka upućena široj javnosti, a ne samo stručnoj.
Marina Nikolič kaže da su se promene odvijale dominantno na leksičkom planu, odnosno na nivou reči i da tu dolazi do dva procesa: stvaranja novih reči i širenja domena upotrebe.

- Nove reči su nastale ili su došle iz drugih jezika (najčešće iz ili preko engleskog jezika) da bi imenovale nove pojmove, dok se mnoge reči koje su doskoro pripadale isključivo medicinskoj terminologiji danas nalaze u opštoj upotrebi: u svakodnevnom govoru, u neformalnoj komunikaciji, u jeziku medija, čak ih ima i u popularnoj muzici - zaključuje Marina Nikolić.