KUĆNI KARANTIN Ovo su nove zakonske odredbe

Kućni karantin kao protivepidemijsku meru izdvajanja inficiranih osoba koje ne zahtevaju bolničko lečenje, nalaže infektolog ili drugi doktor, u skladu sa naredbom ministra, o čemu obaveštava epidemiologa nadležnog instituta, zavoda za javno zdravlje ili druge nadležne zdravstvene ustanove.

Dužina trajanja karantina u kućnim uslovima određuje se u vremenu trajanja maksimalne inkubacije određene zarazne bolesti.
Zaposlena lica koja moraju u kućni karantin, ipak, ne treba da brinu, jer zakon predviđa odgovarajuću naknadu zarade za vreme provedeno u izolaciji. Kao potvrda sprečenosti za rad, dostavlja se rešenje sanitarnog inspektora.

Takođe, ista potvrda o sprečenosti za rad, izdaje se roditelju ili staratelju, za brigu o deci ispod 14 godina ili licima koja ne mogu samostalno da se staraju o sebi, a propisana im je mera kućnog karantina.
Karantin je, predlogom izmena, predviđen i za putnike iz inostranstva, koji dolaze iz zemalja sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom.

Zdravstveni nadzor nad osobama u karantinu vrši nadležni zavod, odnosno, institut za javno zdravlje, kao i medicinski tim koji boravi u karantinu, a obezbeđenje obavlja organ uprave nadležan za unutrašnje poslove.

Izmenom zakona pomenute su i mere lične zaštite koje podrazumevaju obavezu korišćenja ličnih zaštitnih sredstava u skladu sa prirodom bolesti, određeno ponašanje u zatvorenom i/ili na otvorenom prostoru, na javnim i privatnim okupljanjima i drugo.
Sanitarna inspekcija vršiće kontrolu sprovođenja mera lične zaštite, a komunalna inspekcija ili milicija mogu joj asistirati u slučaju epidemije širih razmera.

Država može propisati i obaveznu ili preporučenu imunizaciju protiv određene zarazne bolesti, u zavisnosti od stepena opasnosti za prenošenje.

Kazne za nepoštovanje mera (nošenje maski, fizička distanca) ostaju iste. Za fizička lica 5.000 dinara, a za pravna od 50.000 do 300.000 dinara.