DA LI JE PRAVOSUĐE NA STRANI GRAĐANA Vladavina prava umesto vladavine jednog čoveka

U Nacrtu izmena i dopuna Krivičnog zakonika predloženo je propisivanje novog krivičnog dela "Neovlašćeno otkrivanje profesionalne tajne", kao i da se postojeće krivično delo iz člana 98. Zakona o tajnosti podataka prebaci u Krivični zakonik.U toku je javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, za koju je predviđeno da će trajati do 1. oktobra. Ova rasprava se dešava u vreme kritike sudskih odluka i pretnje smenom sudijama i tužiocima od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića.Javni komentari zvaničnika izazivaju zabrinutost zbog curenja informacija iz institucija uključenih u krivične postupke, s obzirom na to da su neki od tih komentara sadržali podatke iz tekućih predmeta koji nisu zakonski bili dostupni javnosti, a pojavljivali su se u režimskim medijima, pre svih Informeru, gde su ih i sami predstavnici vlasti komentarisali. To stvara pravnu nesigurnost i govori koliko smo daleko od pravne države. Iznošenje ličnih i porodičnih prilika je već krivično delo, ali sada se uvodi da nije krivično odgovoran novinar ili medij ako dokaže da to što je iznosio nije učinio u nameri da naškodi časti ugledu tog lica. Zamislite to u slučaju Informera?Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je 16. septembra da Evropska unija (EU) ostaje zabrinuta za stanje vladavine prava u državama kandidatima za članstvo, iako u njima postoji opipljiv napredak u toj sferi. Na diskusiji Saveta EU učestvovali su i ministri za evropske integracije Srbije, Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije, koji se nisu oglasili o ishodu razgovora,
- Mešanje u sudske postupke, pritisci na zvaničnike koji istražuju korupciju i politizacija medijskih regulatora opstaju, što je neprihvatljivo - rekla je Kos novinarima na konferenciji Saveta EU za opšte poslove, nakon diskusije ministara više zemalja članica i kandidata za članstvo o vladavini prava u EU.Neko je davno rekao da je cilj vladavine prava da diktatorima oteža posao. Vladavina prava jeste nešto što ne dopušta zloupotrebu moći, pod uslovom da se zakoni provode i da državne institucije rade svoj posao. U državi u kojoj vladajuća partija ne prepušta ni mesne zajednice političkim protivnicima, jasno je da neće prepustiti ni mesta predsednika sudova, jer tako doživljava svako upravljačko mesto. Ali, baš zbog takve politike režima, sudije i gube ugled u društvu. Kad pogledate film "Varljivo leto '68", vi vidite Batu Stojkovića, koji igra lokalnog predsednika suda, i postoji tačka preko koje on ne ide - neće da priča o visokopolitičkim stvarima, tamo na plaži kad ga presretnu, ali u svim drugim elementima vi vidite da je on ugledan član zajednice, neko do čijeg je mišljenja maloj zajednici stalo.U Zakonu o odavanju tajnih podataka uvodi se širi stepen zaštite podataka u odnosu na postojeće zakonsko rešenje. Sada je odavanje svih podataka sa oznakom tajnosti krivično delo. To ostavlja prostor za brojne zloupotrebe. Državni organi mogu da štite sve svoje podatkle oznakom interno ili poverljivo, nisu dužni da vam ih dostave, a vi bivate potencijalno odgovorni i ako ih tražite. Dakle, kad se to prevede na obični ljudski jezik, novoradikalci ne mogu da počine krivično delo, čak ni najbanalnije kao što je učešće u tuči gde je došlo do težih telesnih povreda, a kamoli, daleko bilo, podsticanje na mlaćenje političkih protivnika. Tako je bitna stabilnost sudskih i tužilačkih funkcija i dalje upitna i pod stalnom senkom reizbora.