Verujem u studente!

Najpre, da kažem svoj stav - apel opoziciji, za koji sam se zalagao u ovom predizbornom periodu - okupite se oko jednog zajedničkog cilja – promena ove vlasti, a potom u drugačijoj atmosferi kandidujte svoje političke platforme i ideološke raznolikosti do mile volje. Neko je to poslušao – tako je došlo do formiranja predizborne koalicije Srbija protiv nasilja...

Interesantno je da niko od ovih koji nisu potpisali koalicioni sporazum Srbija protiv nasilja, sem koalicije Nada (DSS i POKS), nisu prešli izborni cenzus. Ovaj autor nema nameru da lamentira nad njihovom budućom političkom sudbinom, sem da konstatuje da su oni naneli dvostruku štetu zajedničkom cilju za koji su se navodno i oni zalagali - uklanjanju Vučića sa političke scene Srbije.

Prvi deo štete ogleda se u tome što su glasovi koje su oni dobili otkinuti od većinske opozicione koalicije, a drugi deo štete ogleda se u tome da će po našim izbornim pravilima ti glasovi otići strankama koje su prešle cenzus – najviše SNS-u koji je osvojio najveći broj glasova, pa je red da se ovde i o njima – kao političarima, još nešto kaže.
Na čelu te negativne liste bez konkurencije je Boris Tadić, protiv koga ovaj autor nema ništa protiv - čak je svojevremeno, dok je ovaj bio predsednik, i glasao za njega, ali sve posle toga je politička katastrofa - posle poraza od Tomislava Nikolića, vratio se u DS, smatrao da njemu i dalje pripada vođstvo te stranke, udružen sa klapom - Šuca, Goca, Kena, došao u sukob sa Đilasom, ovaj ga potukao na stranačkim izborima, potom je Đilas napustio stranku, otišao u košarku, izveo taj sport na staze stare slave, ostavio ga naslednicima, vratio se u politiku i osnovao svoju stranku Stranku Slobode i Pravde (SSP) koja i danas – hteli to mnogi da priznaju ili ne, objektivno predstavlja lidera na opozicionom političkom krilu.

A mnogi mu to osporavaju ne navodeći ništa konkretno, pa proizilazi da mu je glavna mana što mu politika nije jedino zanimanje i što je poslovno uspešan - čovek redovno završio studije, iskazao se u poslu - da ova vlast može da nađe nešto nelegalno odavno bi bio u zatvoru, zaradio pare - ušao materijalno situiran u politiku, a ne kao mnoge golje koji ne bi znale šta će sa sobom kad ispadnu iz politike, uz to od studentskih dana dokazani borac protiv vlasti – najpre protiv Miloševića, potom protiv Vučića. A zamerke koje mu se upućuju su uglavnom tipa - ne znam, ali taj mi se čovek zbog nečega ne dopada (Dobrica Veselinović u jednom Utisku nedelje kod Olje Bećković).
Da se vratim na Tadića. Aman čoveče, nisi ti za politiku, posrećilo ti se bio si i predsednik, možeš do kraja života da uživaš ono što nosiocima te funkcije pripada, mani se politike, pokušaj sa nečim drugim – izletnici, planinke, skauti, šta god drugo. Pa šta si drugo očekivao da će takvog kakav si oni iz koalicije Srbija protiv nasilja, da te prime kao sebi ravnog (i više od toga), a kad to nisi dobio ti se naljutio iskopao iz naftalina onog ravnog sebi, Sašu Radulovića iz Dosta je bilo, napravio koaliciju sa njim – svojili 0,9% glasova koji će sad da odu SNS-u.

Njemu uz rame stoji Vuk Jeremić - bliski saradnik još dok je DS bio na vlasti, potom i u DS-u protiv Đilasa - čak je izvodio i lični performans, tako što je išao ulicama i nosao neki pano sa navodno uslikanom tužbom protiv Đilasa, koju je upravo pošao da preda sudu. Pa ko razuman može sada da veruje da bi on mogao da sarađuje sa Đilasom, tako da je dobro što je posle katastofalnnog neuspeha na izborima podneo ostavku. Šteta je za Narodnu stranku, ima tamo i kvalitetnih ljudi, Siniša Kovačević i Sanda Rašković Ivić na primer, pa neka ne dozvole da se ta stranka ugasi.
Odužio sam, pa ne bih ovde dalje o Dverima i Zavetnicima na primer, sem što ću reći da i jedni i drugi imaju sjajnih epizoda, ali – ko krava kad da puno vedro mleka, pa se ritne i sve prospe.

Šta reći o pokretu - Mi, glas naroda. Očekivao sam njihovu konferenciju za štampu i „odgovore na sva pitanja“ kako su bili najavili. Nisam dobio ništa. Jeste li išta čuli o osudi izbornih krađa koje su se na izborima desile. A dosadašnje veze njihovih glasnogovornika sa akterima tih krađa iz Republike Srpske, sa televizijom Hepi i sl. je evidentna. A ovaj autor priznaje da nije fan ni Dodika, ni njegove ekipe, ni Marića, ni njegove Hepi televizije.

Na drugoj strani bio je uočljiv animozitet i prema koaliciji Srbija protiv nasilja, pa čak i prema koaliciji Nada, koja je navodno napustila nacionalne interese. Protiv aktuelne vlasti – ni reči! Sem onoga što direktno prozvana reče moja draga koleginica Jelena Pavlović, koja mi u tom društvu deluje pomalo zbunjeno a ja je kao takvu ne poznajem. Plaši me da je sve to jedna velika manipulacija, deo poznatog „izbornog inženjeringa“. Voleo bih da grešim.
Da se vratim na studente. Verujem u njih. Ne zbog ovoga što rade ovih dana na protestima - verujem da je to samo početak. Hvala Zoranu Kesiću, što je njihovim predstavniima u emisiji „24 minuta“ dao lepu minutažu da iskažu svoje političke stavove i odlučnost da se aktivno uključe u rešavanje ovih problema, pa bih im u najboljim namerama dao neke savete.

Deco budite svoji, ne dozvolite da vas bilo ko svojata, ali ne izbegavajte ni saradnju sa opozicijom koja bude imala iste stavove. Kojom opozicijom - to morate sami da prepoznate. Potrebni ste jedni drugima. Njima je potrebna vaša sveža mladalačka energija, a oni moraju da vam pomognu u artikulaciji zahteva na mestima gde se o tome odlučuje, u organizaciji, infrastrukturi... Ne nasedajte na spinove koji bi vas od toga odvraćali, a biće ih. Nemojte ponavljati greške iz vremena šetnji - Stop krvavim košuljama, Srbija protiv nasilja i slične. Vlast je na to navikla i pokazalo se da ima uspešnu formulu protiv toga – ignoriše takve performanse, računa na zamor, opadanje entuzijazma, osipanje i postepeno gašenje. Tako su se do sada završavali svi protesti. Podržite jedni druge ne nasedajte na spinove.

Dok ovo pišem - protesti su ispred Gradske skupštine. Mnogo je ljudi, više nego prethodnih dana. Opozicija iz koalicije Stop nasilju, pokušava da uđe u Skupštinu, koju su na izborima osvojili. Oni iz vlasti to predvideli pa unutrašnjost Skupštine napunili policijom opremljenom za razbijanje demonstracija. Razbijena su jedna vrata i nekoliko prozora, policija je odgovorila suzavcem i biber sprejom i ne zadugo potom učesnici protesta su počeli da se razilaze.

Ali, Show must go on - nije planirano da se učesnici protesta tek tako raziđu, pogotovu posle obraćanja vožda koji je najavio da će izgrednici biti pohapšeni. Ispred Skupštine utrčavaju neki maskirani momci koji obnavljaju „sukobe“ sa žandarmerijom. Žandarmerija otvara vrata i nastaje stampedo po ulicama Beograda. Bože kojje su to elitne jedinice! Ko kaže da nam institucije ne rade. Evo jedne - Žandarmerija, koja po ulicama Beograda vija i hapsi građane. I gle čuda, među uhapšenima nema onih maskiranih.
Vučić se ponovo oglašava - uhapšeno više od 35 izgrednika, imamo dokaze da je haos pripreman.

U međuvremenu, oglasilla se Republička izborna komisija - nema dokaza da je bilo „fantomskih glasača“. MUP - onaj koji je tim ljudima i registrovao jednodnevno prebivalište u Beogradu, ih je obavestio da je sve bilo u redu.

Oglasilo se i tužilaštvo - Nema dokaza da je bilo izbornih nepravilnosti koje bi zahtevale krivično procesuiranje!

Pa da li su ti ljudi normalni. Čime ih plaćaju, čime ucenjuju? Kod tolikih video zapisa, direktni svedočenja - čak i onih sa one druge strane, oni nalaze da je sve u redu, jer osnova - čak ni za dalje istaživanje nema! Njihova imena treba zapisati - za istoriju, kakva god ona dalje bila.

Dragiša Čolić