Bizarno

A kad to znaju vagoni, onda to zna i lokomotiva (sintagma sa inauguracionog govora Miloša Vučevića, prilikom preuzimanja funkcije predsednika SNS-a), pa je i lokomotiva SNS-a, to jest AV, ovih dana posetio Šabac, što su iskoristili i prisutni novinari da mu postave pitanja u vezi aktuelnnih događanja:

Reporterka TV N1, Žaklina Tatalović: Pominjete stalno u svojoj kampanji da je Dragan Šolak kriminalac. Je l' znate gde je tužilaštvo, jeste odneli dokaze za to?

Aleksandar Vučić: Pa mislim da sam više puta govorio, to je ono što ja mislim, ali u pravu ste. Moraču da vodim računa o sopstvenom rečniku i samo pravosnažno presuđene da nazivam kriminalcima. Ubuduće ću da govorim - ja sumnjam i - ja mislim da je reč o velikom kriminalcu, a ne smem da kažem da je reč o velikom kriminalcu...

ŽT: A to do sada niste znali?

AV: Ne, ne, znao sam sve vreme, ja to govorim već nekoliko godina, samo što govorim pogrešno, u pravu ste, trebalo bi da kažem moje mišljenje, moj stav je...

ŽT: Imate li neke dokaze za to?

AV: Mislim da imam, da...

ŽT: Kad ćete da ih predate u tužilaštvo?

AV: Mnogo je već predato tužilaštvu na različite načine...

ŽT: Na primer, za šta?

AV: I za pranje para i za svašta nešto. Ja mislim da i vode određene postupke, e sad istrage se vode, vode se svakojaka čuda, pa ćemo da vidimo dalje kako to ide...

Svojevremeno, u "ono vreme" koje ova vlast ne prestaje da kudi, kleveta i uvreda su bile inkriminisana krivična dela. Stoji činjenica da je trend u savremenom krivičnom zakonodavstvu da dela verbalnog delikta to prestanu da budu. Motiv je sprečavanje zloupotreba tih dela u političke svrhe - na primer slučaj nazvan "Vunena vremena" u ono vreme, kad je Gojko Đogo, posle knjige pesama koju je objavio, osuđen za delo neprijateljske propagande.

Ova vlast je sledom "razvoja demokratije" ukinula verbalne delikte kao krivična dela i time širom otvorila vrata lažima, klevetama i uvredama i svakojakim medijskim zloupotrebama koje iz toga proističu, a sve u cilju samo njihove istine, što je i glavni temelj njihove vladavine.

Aleksandar Vučić je po struci pravnik, i dobro zna šta sve to znači, tako da ne postoji ni delić sumnje da on sve to namerno radi, sa najvišim stepenom namere, što bi pravnici rekli - culpa lata. On u citiranom intervjuu navodi da je dokaze o krivičnim delima predao tužilaštvu - ja to govorim već nekoliko godina, mnogo toga je i predato tužilaštvu, kaže Vučić u pomenutom intervjuu.

I šta mi iz toga mi treba da zaključimo? Da se tužilaštvo oglušuje o optužbe predsednika(?!), a bilo bi dužno i po službenoj dužnosti da postupi, ako je reč o "velikom kradljivcu", kako Vučić godinama naziva ne samo Šolaka, vlasnika Junajted grupe, već i Đilasa sa njegovih legendarnih 619 miliona evra, iako su označene banke demantovale da Đilas uopšte i ima račune kod njih.

Ili da zaključimo, da ih Vučić i njegovi godinama optužuju, ali da tužilaštvo nikako da kaže da su te optužbe neosnovane, pa pušta da se te optužbe i dalje iznose, jer hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Rodonačelnik te teze je Jozef Gebels, glavni nemački ideolog iz vremena Drugog svetskog rata.

Ili jednostavno treba da poverujemo da nikakvi dokazi nisu ni predati tužilaštvu, jer oni zapravo i ne postoje, o čemu bi tužilaštvo trebalo da obavesti građane.

Nije ovo prvi put da se vlast služi trikovima koji nikako ne priliče predsedniku. Moram i ovog puta da podsetim na performans sa džakovima navodno falsifikovanih glasačkih listića sa kojima su se Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić slikali između ona dva konja na ulazu u Skupštinu, uoči drugog kruga predsedničkih izbora, 2012, kada je SNS i došao na vlast.

Džakovi su odigrali svoju ulogu. Kasnija sudska odluka da je sve to bilo neosnovano nije javno ni objavljena.

Šta drugo zaključiti do da isti akteri u ovo predizborno vreme i ovog puta ugraju istu igru.

Dragiša Čolić