ATOMSKE IGRE OKO IRANA Da li će regionalni postati NUKLEARNI RAT?

Od regionalnog do atomskog rata

Vazdušni udari SAD i Izraela na ciljeve u Iranu, i pored ogromnog utroška materijala nisu doveli do konačnog cilja - urušavanja režima ili makar povratak Teherana za pregovarački sto. Iako su vlasti u Iranu doživele neke bolne udarce, Iran je nastavio da funkcioniše pod bombama - kao i da svakodnevno lansira desetine raketa i dronova na američke i izraelske mete svakog dana.

Takođe, iranski nuklearni program po svim dostupnim informacijama - nije zaustavljen.

Iz tog razloga, javila se bojazan da bi SAD ili Izrael mogli da posegnu za sopstvenim nuklearnim arsenalom, ne bi li slomili volju Irana da se bori - posebno zato što je nuklearni program Irana bio i ostao jabuka razdora između dve strane. Izrael već godinama tvrdi da bi Iran mogao da dođe do nuklearne bombe, što za izraelsku državu predstavlja neprihvatljiv scenario.

No, postavlja se pitanje - da li bi SAD i Izrael prešle granicu i zaista upotrebile atomsko oružje?

Kolike su šanse?

Pitanje mogućnosti nuklearnog udara po Iranu povremeno se pojavljuje u međunarodnim analizama.

Iako takav scenario postoji na nivou teorije, većina vojnih i političkih analitičara smatra da je njegova realna verovatnoća veoma mala.

Da bi se shvatilo zašto je to tako treba razumeti na koji način se u savremenoj strategiji posmatra atomska bomba.

Krajnje sredstvo

Nuklearno oružje u savremenoj strategiji predstavlja krajnje sredstvo - oružje koje se ne može upotrebiti kao druga sredstva u arsenalu.

Još od bombardovanja Hirošima i Nagasaki tokom Drugog svetskog rata nijedna država nije upotrebila nuklearno oružje u ratnim operacijama.

Posledice bombardovanja Japana bile su toliko užasne da se u javnom mnjenju razvio jak otpor i mogućnosti da atomsko oružje bude upotrebljeno.

Tokom decenija razvijen je snažan međunarodni politički i moralni tabu protiv njegove upotrebe - a moderni antiratni aktivizam ima svoje korene upravo u borbi protiv upotrebe i širenja nuklearnog naoružanja.

Ipak, iako je ovaj scenario malo verovatan, politička zbilja Bliskog istoka povećava šansu da se desi nezamislivo.

Bliski istok u središtu krize

U kontekstu Bliskog istoka, važnu ulogu u strateškim kalkulacijama ima Izrael.

Kao što smo malopre spomenuli, ta država smatra iranski nuklearni program potencijalnom egzistencijalnom pretnjom i već godinama upozorava na mogućnost da bi Iran mogao da razvije (i upotrebi) nuklearno oružje. U krajnjem slučaju, Izrael se boji i mogućnosti da Iran upotrebi tkz prljavu bombu - projektil koji bi u sebi mogao da nosi nuklearni materijal.

Zbog toga Izrael već godinama pažljivo prati razvoj iranskih nuklearnih postrojenja i povremeno je nagoveštavao mogućnost preventivnih vojnih akcija - da bi se 28. 2 priključio vojnoj akciji SAD protiv Irana.

Takođe, atentati na rukovodeće iranske naučnike su tokom godina bili česti i dovodili se u vezu sa Mosadom.

Za Izrael, napad na iranska nuklearna postrojenja je jedan od ratnih ciljeva. 

Međutim, jedan od ključnih problema u potencijalnom vojnom rešavanju ovog problema predstavljaju duboko ukopana iranska nuklearna postrojenja, poput kompleksa u blizini Fordoa, koji su, podsetimo, bili već meta američkih bombardera B-2.

Ti objekti projektovani su da izdrže snažne vazdušne udare i nalaze se duboko ispod planinskog terena.

Zbog toga se u strateškim krugovima povremeno postavlja pitanje da li bi konvencionalno oružje bilo dovoljno za njihovo uništenje.

U slučaju da se Izrael odluči da, zajedno sa SAD ili samostalno, zauvek uništi iransku nuklearnu pretnju, mnogo realniji scenario uključivao bi intenzivne konvencionalne vazdušne napade, upotrebu specijalnih „bunker-buster“ bombi, sajber operacije i regionalne vojne pritiske - sredstva koja su već oprobana i čija upotreba ne bi dovela do problema u međunarodnoj javnosti.

U takvim operacijama SAD i Izrael često se posmatraju kao bliski vojni partneri, iako bi svaka odluka o upotrebi sile zavisila od sopstvenih političkih procena i međunarodnih okolnosti.

Još jedna od mogućnosti je i upotreba malih, taktičkih nuklearnih bombi.

Ove bombe, mnogo manje razorne moći, projektovane su za napad na duboko ukopane ciljeve tako da bi njihova upotreba imala mnogo manje posledice na Iran ali i region.

No, i ova ograničena upotreba nuklearnog oružja je malo verovatna.

Većina analitičara smatra da bi upotreba nuklearnog oružja - konvencionalnog ili taktičkog,  protiv Irana izazvala ogromne političke posledice: globalnu osudu, destabilizaciju Bliskog istoka i moguće uključivanje drugih velikih sila u krizu.

Upravo zbog toga nuklearno oružje u strategiji velikih država ostaje krajnje sredstvo, rezervisano za ekstremne situacije koje uključuju direktnu nuklearnu pretnju - što ovde nije slučaj.

U sadašnjim okolnostima, stručnjaci procenjuju da će trenutni rat   između SAD, Izraela i Irana gotovo sigurno ostati u okvirima konvencionalnog ratovanja, dok bi nuklearni scenario ostao tek teorijska mogućnost sa veoma niskom verovatnoćom.

Specijalna operacija komandosa

Još jedna od mogućnosti koja se pominje je specijalna operacija izraelskih i američkih specijalnih snaga koje bi mogle da napadnu i zauzmu ključne objekte Irana, u kojima se vrši obogaćivanje uranijuma.

Glasine o prikupljanju komandosa na Bliskom istoku već neko vreme kolaju ali opet, i ova operacija spada samo u mogućnost mogućeg. 

Većina meta se nalazi duboko u Iranu, odlično su zaštićene i ukopane tako da bi eventualna operacija komandosa bila visoko rizična  - sa dobrom mogućnošću da propadne. Ne sme se isključiti ni mogućnost da bi u akciji moglo da dođe do nepredviđenog curenja nuklearnih materija - što bi imalo posledice po celi region ali i negativan uticaj na međunarodnu javnost.

Imajući sve ovo u vidu, nuklearni udar na Iran ostaje samo mogućnost - ali zbog nepredvidivosti situacije na terenu, ne možemo ga potpuno isključiti.