Voluntarizam i(li) realizam

Desničari i njihove partije svuda, pa, i kod nas, imaju pred sobom maksimalističke ciljeve za čije su ostvarivanje dovoljne, kako verovatno misle, volja želja i spremnost za žrtvu. To je ideologija, zasnovana na čistom princimu voluntarizma. I bez obzira što je istorija pokazala i dokazala da bez, prethodno, racionalno razrađene strategije i drugih važnih preduslova, nema pobede, volumentarizam nije nestao kao vid političkog delovanja.

Naše sveže rane su uzaludna(!?) pogibija tri srpska ratnika koji su vođeni željom i voljom krenuli na put bez povratka. No, desničarske stranke su sastavni deo političkog mozaika svake države. Nije politički korektno nipodaštavati njihovu privrženost tradiciji svog naroda i očuvanju njegovog identiteta.

Na drugoj strani naše političke scene su takozvane proevropske partije. Nisu Evropa i Amerika, baš, med i mleko, privrženici pravdi i istinskoj demokratiji, već su privrženici svojih geopolitičkih interesa. Ali, u realnosti, u njihovim rukama su “štap i šargarepa”. Znaju to i vide sve naše proevropske stranke i zato traže ispunjavanje svih uslova i pravila za prijem Srbije u EU.

One sagledavaju realnost vremena u kome živimo i ma koliko se njihovi pojedini lideri kleli u Kosovo, ipak, hoće Srbiju u EU sve u nadi da će u toj i takvoj zajednici država vremenom i nekakvom demokratskom i diplomatskom akrobatikom, ako ne vratiti Kosovo Srbiji ono, bar, pronaći čarobnu formulu mirnog suživota srpskog i albanskog naroda.

Živan Haravan