Mlaćenje prazne slame, što bi rekao naš narod

Sem toga, ništa novo, produktivno, nije donela sadašnja Vlada Republike Srbije, niti se spremila za predstojeću školsku godinu.

Uvode prve nedelje "tematske razgovore i radionice" (?!), a većina prosvetnih radnika nije osposobljena za to da deci bude psiholog, pedagog, pronikne u njihovu svest, na pravi način ih u tih prvih pet dana uvede u školu, iako su, sem prvaka, godinama u njoj i znaju kako sve funkcioniše...

Mogu to oni koje nazivamo opštacima, ali šta je sa fizičarima, hemičarima ili u srednjim stručnim školama inžinjerima, kojima to nije bliska oblast? Znači jedno veliko ništa, samo još veće zbunjivanje i sluđivanje i đaka i nastavnika i posredno podsećanje da je prošla školska godina završena tragedijom.

Stanje opsadno, barem u školama, i to vide i učenici i roditelji i nastavnici i direktori i svi su sluđeni još više.

Onda u drugoj nedelji slede famozni inicijalni tesovi, koji se ne ocenjuju, ali se prave tabele, analiziraju. I znamo da se moraju, ipak, nekako rezultati preneti na papir, ovako ili onako. A učenici kao učenici, kada znaju da nešto nije za ocenu - i ne potrude se da urade kako valja. Da ne govorimo o tome da će se dogoditi da u tih pet dana u jednom odeljenju tri nastavnika imaju inicijalni test. To ne ide i ne može tako, ali ako Vlada i ministarka kažu da može, onda je to zakonito, zar ne?

I to je opet još jedna izveštačena tvorevina, pritisak koji nas podseća na ono što treba da zaboravimo: stravična dešavanja od 3. maja. A u uputstvu Ministarstva prosvete piše da se ne pominje tragedija u "Ribnikaru".

I tako, eto, očekivali smo neke konkretne korake, a dobili besmislena upustva koja nas vraćaju na strahovita dešavanja u maju mesecu, koja ne smemo zaboraviti. Ipak, umesto da svi zajedno radimo nešto da se tako nešto nikada više, mi kao "guske u magli" bauljamo i samo možemo da se nadamo da se nikada strašna tragedija neće ponoviti.

Da li ste Vi koji radite u tom Ministarstvu ikada radili u školi?

Biljana Roganović, nastavnik