Sto godina devedeset groša

Poslednjih dana sve se češće čuje polemika o građanskim protestima - koja je njihova budućnost, kako dalje, da li je to - to... I dok na jednoj strani "tehnički organizatori protesta", sve trudeći se da ih neko ne provali i otkrije njihovu stvarnu ulogu, muku muče da održe proteste u životu, na drugoj strani sve je više pripadnika građanske elite – čak i onih dokazanih, koji negiraju njihovu svrsishodnost, pa tako – samo kao primer, Vesna Rakić Vodinelić pre neki dan reče: Od ispunjenja zahteva, koje su opozicioni političari artikulisali, a građani podržali izlaskom na ulice, sada su dalje nego pre par nedelja.

A što je najgore, u pravu su i jedni i drugi - i oni koji pokušavaju da održe plam’ protesta i cenjena profesorka, bar delimično - kad je reč o sadašnjem bilansu protesta, ali ne i o onom drugom - da su opozicioni političari to artikulisali. Stoji činjenica da su oni tu, ali ne u punom kapacitetu, kako bi to moralo ga bude, sve krijući se od "narodnih trubadura" da su to građanski protesti i da se ne sme dozvoliti da ih opozicija uprlja.

Ovih dana naišao sam na izvanredan tekst Žarka Jokanovića: Lažni opozicioni čistunci, koji na jednom mestu reče:

- Ova diktatura počiva na vrhunskoj organizaciji. Ona se ne ruši čistuncima i stihijom - nego još efikasnijom organizacijom. Pomodarstvo ograđivanja od opozicionih stranaka i njihovih lidera najveći je uspeh diktatora. Baš kao i potraga za novim i bezgrešnim opozicionim liderom, koji postoji samo u mašti naivnih. Ili onih koji su od diktatora plaćeni da tu maštu podstiču.

I naravno odmah su usledili komentari onih o kojima je ovde reč - "onymous": "Ma daj - šta laprdaš, pa ko treba da sprovede poštenu uređenu državu nego pošteni i sposobni nekorumpirani političari. Šta misliš ko će to da sprovede, vanzemaljci. Razmišljaš ko neka tetka iz provincije ili klinac iz vrtića. Aman, čoveče o čemu ti pričaš i o čemu razglabaš. Zbog takvih filozofa smo tu gde jesmo. Ne treba da se venčaš sa političarem, nego da živiš u normalnoj zemlji gde je smenjiva vlast".

Naravno, gospodin "onymous" se nije predstavio svojim imenom i prezimenom, valjda da ga neko ne bi upitao - a kako to misli da ostvari, te tako doveo u pitanje njegovu anonimnu pamet.

U mnoštvu komentara, ovakvi preovlađuju. Retki su oni drugi, koji kažu: Bravo, Žarko!
I autor ovog teksta je o tome više puta pisao.

- Građani, učesnici protesta - dosadašnji i budući, opozicionari - pristalice i oponenti "Marinike, Đilasa, Šolaka..." ne nasedajte na ovakve spinove. Potrebna nam je sva opozicija, biće prilike da se u drugačijoj atmosferi nadmećemo u dokazivanju svojih stavova, ovo je borba svih građana koji su nezadovoljni ovom vlašću. Hvala i Mariniki Tepić i Miroslavu Aleksiću i Pavlu Grboviću i Ćuti i Zelenoviću i Lazoviću i svim drugim znanim i neznanim građanima koji se ne kriju od učešća u ovim protestima - nije ni među njima jednoglasje po svim pitanjima, ali ovde zajedno idu ka jedinstvenom cilju. Neko mora da artikuliše naše zahteve i da ih zastupa na mestima gde se o njima odlučuje. Do sada održani protesti su i pokazali neviđenu snagu upravo zato što se pitanja - čiji su, ko hoće da ih prisvoji i slično, nisu postavljala. Oni su naši - svih onih koji su u koloni...
To je jedina formula za uspeh. Zar se ne sećate kako je vremenom utihnuo, a potom se i ugasio protest "jedan od pet miliona". I ti protesti su počeli kao protesti građana, smenjivali su se govornici, organizatori protesta, građanski aktivisti... Svi su oni bili dobromerni, ali vremenom i oni su se povlačili. Niko nije mogao da očekuje od Branislava Trifunovića, glumca - pominjem samo jednog od tih divnih ljudi, da će prestati da se bavi poslom od koga živi i posvetiti se samo protestima. Na kraju, ako bi nekom od takvih to i palo na pamet, vremenom bi i on poslao političar. I šta onda, hoćemo li zahtevati da se i on povuče i tražiti nekog novog građanina. Opozicioni lideri su se krili u masi da ih neko ne primeti i optuži da žele da prisvoje protest građana.

Ne, to je pogrešno. Opozicija se opredelila za taj posao i mi moramo zahtevati od njih da se u to uključe. A naše je da kontrolišemo kako to oni rade i da li bilo ko od njh pokušava da prisvoji ovaj protest. Podrazumeva se da su i novi ljudi dobrodošli u jedan takav štab - nazovite to koordinaciono telo kako god hoćete, ali je bitno da u njemu svi budu demokratski predstavljeni - i u smislu učešća i u smislu odlučivanja. Trudite se da jedan drugom ne gurate prst u oči i kod formiranja zahteva i kod njihovog izglasavanja. Onaj ko na takav rad ne pristane, neka istupi iz toga i to javno saopšti da bismo mogli da intervenišemo, jer protesti su i vaši i naši...
Jedini razlog što ponovo ističem ovo što je već objavljeno je što snažno podržavam ono o čemu govori Žarko Jokanović u tekstu "Lažni opozicioni čistunci", pa ga stoga i preporučujem. A jedini razlog što pritom citiram i sebe je apel svim svojim brojnim pratiocima na Fejsbuku da se i oni tome prikjuče. Nisam član ni jedne političke stranke, a koliko mi je poznato nije to više ni Žarko Jokanović, najmanje je ovde reč o propagiranju nečijih stranačkih ideja. Želja mi je da nas u tome bude što više. U protivnom, večito ćemo počinjati iz početka. Suprotstavimo se time onom što rekoh na početku: Sto godina, devedeset groša i onome: Ništa nam nije, al’ leka nam nema.

Dragiša Čolić