Osramoćeni

Zbog toga što se smenjuju tužiteljke koje časno rade svoj posao od strane nadređenog kome su verovatno na fakultetu kupili sat na jubilarnu desetogodišnjicu studiranja?

Zbog toga što naš predsednik sebe naziva divljim Srbinom koji ima svoga Švabu, a urednik tabloida tog istog predsednika zove zver u najpozitivnijem smislu na televiziji sa nacionalnom frekvencijom?

Zbog toga što nam u fabrikama stranih investitora umiru radnice, ili u najboljem slučaju postaju invalidi?

Zbog toga što međunarodne organizacije moraju da sklanjaju iz zemlje naše novinare da ne bi doživeli sudbinu Slavka Ćuruvije i Dade Vujasinović?

Ma kakvi!Vaskolika javnost se uzburkala, uzbudila i naljutila zbog velike sramote izazvane izborom Luke Ivanovića na takmičenju za pesmu koja će nas predstavljati na izboru za pesmu Evrovizije.

Komentari zbog kojih svaki normalan stanovnik Srbije crveni i ima potrebu da se izvinjava talentovanom, obrazovanom momku koji je davno napustio ovu našu prokletu avliju su:

"Satanizam, spasi nas bože"
"Preuzeše pederi i srednjaci Evroviziju, Srbijo šta si dočekala!"
"Ovakvi ne bi smeli da pevaju, ovo da nam gledaju deca?"
"To traži sodomitski zapad!"

I ono što me posebno pogodilo, jer je Luka iz mog grada, Čačka:"Vojvoda Stepa se okreće u grobu od sramote"

Anonimni mrzitelju,

Vojvoda Stepa se verovatno okreće u grobu od sramote, ali ne zbog Luke, već zbog toga što fasade u Čačku "krase" slike Ratka Mladića koje niko ne sme da prekreči, jer je Stepa Stepanović rekao da će svaki vojnik koji ubije zarobljenog vojnika biti streljan.

Šta bi rekao Vojvoda Stepa na to što se potomci njegovih hrabrih vojnika prodaju za dve crvene i sendvić? Šta bi rekao on, koji je tražio da mu se smanji penzija jer ne želi mnogo da uzima od naroda da vidi ovu pljačku, ovo rasipanje državnog novca na sve i svašta dok stari umiru bez lekova a mladost beži iz zemlje?
Ne znam... možda smo svi kao što kaže Luka zaspali i utonuli u košmar u kome nema mesta za dobrotu i lepotu, nema razumevanja za one koji su drugačiji?

U tom košmaru se hranimo mržnjom prema drugima jer ne smemo da priznamo da mrzimo sebe. U tom košmaru tražimo krivce u drugima umesto u ogledalu.
Umesto da se radujemo pozivu na buđenje mrzimo onog koji nas budi, jer stvarnost zahteva odgovornost i suočavanje sa problemima.

Malobrojni budni na javi sanjaju kako će umesto koncerata folk zvezda na trgovima, u smogu, koncerte na trgovima punim zelenila, na čistom vazduhu držati neki novi klinci, slobodni da se izraze, obuku i ponašaju u skladu sa svojim osećanjima, neki novi klinci koji neće biti dobrovoljne izbeglice iz besmisla kojim zovu svoju zemlju.

Aleksandra Ćurčić