O Ženi

Velika je zabluda najvećih svetskih Kazanova koji su, menjajući ih jednu za drugom, živeli u uverenju, a u takvom uverenju je bilo i njihovo muško okruženje, da su oni "muškarčine" koji su Ženu "osvajali" šarmom, fizičkom ili duhovnom lepotom. Zapravo, ni tada, ni danas, muškarci ne shvataju da su "osvojivši" Ženu, zapravo, oni bili samo njen - odabir.

Pokojni Momo Kapor, pesnik, slikar, pisac... jednom je negde video, potom, napisao da nikada neće razumeti jednu prelepu mladu Beograđanku, u najmodernijoj garderobi, kako se ljubi u letnjoj bašti nekog restorana sa nekim dripcem i, pri tom, plaća piće za oboje. Taj "dripac" je, naprosto, iz samo njoj znanih "kriterijuma", njen izbor, ili hir ili... ko će ga znati šta.

Jedan Englez - humanista, posvetio se pokušaju da spašava prostituke iz čeljusti makroa i mafije. Osnovao je neku humanitarnu organizaciju i lično se angažovau tom opasnom poduhvatu. Ugovorio bi "uslugu" i čim bi ostao nasamo sa prostitutkom predstavio joj se i ponudio pomoć za njeno bekstvo iz tog sveta. Jedna mu je priznala da je njen makro, beše to neki sa Balkana, finansijski potpuno izrabljuje, da je fizički i seksualno zlostavlja... i prihvatila je ponudu Engleza za spas. On ju je uspešno izvukao, doveo u Englesku i smestio u neku Sigurnu kuću. Posle nedelju-dve ona ga je pozvala i zamolila da je vrati tamo odakle je pobegla.

"Zar je moguće?"

"Zašto?", pitao je zaprepašćeni Englez.

"Ne mogu bez njega! Volim ga"(makroa), bio je njen odgovor.

Taj dobri čovek Englez, očito, nije čitao Njegoša: "Ćud je ženska smiješna rabota. Stotinu će promijeniti vera ne bil' učinila što joj srcu drago."

Patrijarhat, kao oblik porodičnog "udruženja" imao je niz svojih dobrih strana kada je u pitanju lepo vaspitanje dece u odrastanju, poštovanje starijih, usmeravanje na pošten rad, učenje, obrazovanje. Ali, paralelno sa nabrojanim prednostima, patrijarhat je potpuno zanemario Ženu, ukalupivši je u "mašinu" za rađanje dece, pranje, kuvanje, a na selu, plus, rad na njivi, štali... Pri tom, Žena svog muža naziva "moj čo'ek" i time se neprimetno svrstava u neku drugu vrstu bića. Jer, Čovek je vrsta kojoj pripadaju oboje: i muškarac (muž) i žena (supruga).

Zato, Žena, u takvim okolnostima, ostaje do kraja svog života duboko nezadovoljna svojom sudbinom što nikada "svom čoveku" neće i ne sme priznati. Završiće život u čauri svoje ženske tajnovitosti. Brakom, Žena nije osvojena, što je početnička greška, i danas, ogromne većine muškaraca. Brak je, tek, početak "osvajanja" Žene, te, gotovo neosvojive, tvrđave.

Da bi muškarac u braku mogao da uživa podršku, da uživa u ljubavi koju Žena može da mu pruži, neprekidno mora da je osvaja. A, zauzvrat Žena je u stanju da bude uz njega i sa korom hleba koju će deliti ako im je sudbina takav život odredila. Najčešće, dakle, muškarci misle da su brakom završili "posao", a ne slute da su, baš, takvim pogrešnim zaključkom, ženu počeli da gube. Žene se ne osvajaju ni džipovima, ni jahtama, ni zlatom, ni Dubaijem, ni brdom para... Ti "osvajači" su u zabludi. Dobiće njeno telo na izvolite ali će, na kraju "bajke' shvatiti da su bili obični magarci koje su razne žene jahale. A, te žene su u stanju da, za taj tip muškaraca o njihovom trošku, izvrše niz hirurških zahvata na svom telu koji se graniče sa zdravim razumom, da ispune svoj hir, da unište brak i život svom darodavcu-sponzoru, da naprave od njih budale. One znaju da su prolazne, da pristiže mlada, sveža "roba", ali hajde neka neko pruži racionalno objašnjenje prirode tog tipa Žene.

Nema ga! Naprosto, to je - ona. A, šta se dešava sa ženama u porodicama, danas, suočenim sa teškim materijalnim stanjem, brigom za golu egzistenciju? Oni muškarci koji su do juče bili "gazde" u kući, degradirajući suprugu, postaju bolesni kockari, dužnici zelenašima, alkoholičari i bolesni zlostavljači svojih supruga. Njihove supruge su njihovo vlasništvo u njihovim u bolesnim umovima.

Oni, apsolutno, ne prepoznaju Ženu kao, tajnom obavijen, Božiji dar muškarcu. Ne pada im na pamet da ih takve bolesne tiranine žena više neće i ne može trpeti. Kada pobegne od tiranina on zahteva da mu se vrati u pakao iz koga je pobegla. U stanju je da joj predhodno ubijeno dete donese da ga vidi i potom ubije i nju. Ubijanje Žene, nažalost, postaje epidemično stanje naše tužne stvarnosti.

A, ubiti Ženu je zločin nad zločinima!

Živan Haravan