Fudbalska posla - samo naizgled!

U igri su dva kandidata - pored Branislava Nedimovića, tu je i proslavljeni srpski fudbaler Nemanja Vidić, čovek za naše pojmove, prošle i buduće, sa neverovatnim fudbalskim referencama - dugogodišnji kapiten Mančester junajteda u vreme Fergusona, najtrofejnijeg trenera jednog od najboljih svetskih fudbalskih klubova, na svetskom tržištu zvanično i najvrednijeg fudbalskog kluba čija se tržišna vrednost procenjuje na 4,8 milijardi dolara.

Autor ovog teksta je imao sreću da posmatra te mečeve na legendarnom Old Trafordu - uvek punom stadionu čiji je kapacitet zvanično 74.310 sedećih mesta.

Nemanja Vidić je bio gospodar kaznenog prostora svog tima, navijači su ga obožavali, zvali su ga stena. Takvu čast u engleskom fudbalu nije doživeo ni čuveni Francuz Erik Kantona.

Tog Nemanju Vidića, prema preliminarnim izjašnjavanjima sigurno - sa 70:9, pobeđuje Branislav Nedimović. Nije to teško ustanoviti. Pravo glasa ima 83 delegata fudbalskih klubova. Njihovo izjašnjenje je već poznato. Od delegata naše "super" lige (nije ironija - tako se i zvanično zove) svi klubovi, sem Radničkog iz Niša i Radnika iz Surdulice će glasati za Nedimovića, uključujući i Crvenu zvezdu, klub iz koga je Vidić otišao u Mančester junajted.

Interesantno je da je to jedna od retkih stvari o kojoj se slažu i naši "velikani" - Crvena zvezda i Partizan! Za Vidića će koliko je poznato glasati samo delegati iz ubskog okruga i delegat sindikalne organizacije profesionalnih fudbalera.

Sve je ovo bilo i očekivano, pa se postavlja pitanje - zašto?

Jednostavno naš fudbal je pun muljanja, od te krovne fudbalske organizacije do klubova. Na to godinama bezuspešno ukazuje i pomenuta sindikalna organizacija profesionalnih fudbalera, a niko od klubova ne želi da se tu zavede red - ono što je najavljeno u Vidićevoj kandidaturi. Od najpoznatijih malverzacija dovoljno je pomenuti ugradnju kod prodaje fudbalera, pa čak i kupoprodaju bodova putem nameštanja rezultata.

A mulja se i u vrhu fudbalske organizacije.Od tekućih afera dovoljno je pomenuti da vlasnik fudbalskog kluba Radnik iz Surdulice bezuspešno traži izveštaj o tome kako su podeljene pare koje je Srbija dobila kao učesnik nedavno završenog Svetskog  prvenstva - koliko je podeljeno fudbalerima, a koliko su dobili selektor i ostali funkcioneri. Dovoljno je, kaže, samo da mu dugogodišnji generalni sekretar FSS pokaže službenu platnu karticu - ako je sve u redu, on će lično platiti sve što se na toj kartici nalazi. A generalni sekretar, umesto da mu da tražene podatke, najavljuje tužbu protiv njega - valjda zato što se ovaj usudio da mu to traži!Naše komšije Hrvati, sa kojima smo bili zajedno u nekada jugoslovenskoj ligi, nisu bili bolji od srpskih klubova. Bilo je sportskog rivalstva - ovde Zvezda i Partizan, tamo Dinamo i Hajduk, ali ukupno posmatrano naši su bili uspešniji. Danas je hrvatski fudbal miljama daleko od srpskog fudbala - oni redovno igraju u završnici evropskih i svetskih prvenstava, imaju srebrnu i dve bronzane medalje sa Mundijala, a naš uspeh se meri po tome - da li smo se uopšte kvalifikovali za ta takmičenja.

Oni su za predsednika imali Davora Šukera, bivšeg fudbalskog asa, mi smo do skoro imali Slavišu Kokezu, takođe političara, koji je smenjen zbog nekih sumnjivih poslova nefudbalske prirode i umesto da nam je to za nauk, mi ponovo biramo za predsednika FSS bivšeg ministra, političara - bez obzira što je mešanje politike u sport pravilima svetske fudbalske organizacije strogo zabranjeno. Naravno, Nedimović zvanično neće više biti političar. Odreći će se političke karijere zarad spašavanja srpskog fudbala.
Varate se ako mislite da je slanje Nedimovića na pomenutu funkciju samo iz fudbalskih razloga. Ni slučajno - u pitanju je uspostavljanje kontrole nad krajnje neargumentovanom projektu izgradnje nacionalnog fudbalskog stadiona i desetak lokalnih stadiona po unutrašnjosti Srbije u situaciji kad godinama kao redovnu činjenicu imamo planirani budžetski deficit, kad je spoljni dug za vreme ove vlasti porastao sa 15 na 35 milijardi dolara - sa jedne i svetske ekonomske krize sa druge strane.A to su poslovi ogromne vrednosti. Cena izgradnje fudbalskih stadiona se danas u svetu kreće od 300 miliona do preko milijardu dolara. Redovna je praksa kod nas da krajnja cena izgradnje velikih investicionih objekata tokom izgradnje bude duplirana - zbog vanrednih troškova. Ko sme da tvrdi da tu nema i ugrađivanja, te da toga kod izgradnje tolikih stadiona neće biti. Nije li možda to razlog Nedimovićevog delegiranja na funkciju
predsednika Fudbalskog saveza Srbije - da bi se uspostavila kontrola i gazdovanje nad tim ogromnim sredstvima što je i razlog podrške klubova u izbornoj utakmici Nedimović - Vidić.

Da li je njihova nada da će i oni učestvovati u tome samo pusta želja?

Dragiša Čolić