Kolumne
20. 12. 2022. 10:22 0
Umesto velike nade - velike nevolje
Bez obzira što je ovo bila izborna godina u koju su svi građani, pa i poljoprivrednici, polagali velike nade da će iznedriti promene, epilog je, pokazalo se, doneo samo još veće nevolje. Obilazeći sela širom Srbije, upoznao sam veliki broj pravih domaćina, među kojima su podjednako stočari, voćari, pčelari i ratari, i svaki od njih rekao mi je isto – ovako više ne može!
I zaista, iz godine u godinu, bez obzira na podatke koje vlast predstavlja kao relevantne, stanje u poljoprivredi se vidno pogoršava. Jedan od najeksplicitnijih pokazatelja propadanja domaćeg agrara, svakako je višestruko smanjen stočni fond na nivou cele Srbije. Niske premije za mleko, neprimereno male subvencije po grlu stoke, kao i izostanak državne strategije za stočarstvo, doveo je do smanjenja broja grla, što je neizostavno povezano sa skokom rasta cena mesa i mlečnih proizvoda. Za građane, to predstavlja veliki udarac na kućni budžet.
Ništa manje nisu strašni ni posečeni hektari voćnjaka širom zemlje. Nedefinisana otkupna cena voća, hladnjačari bez državne kontrole i ponovo izostanak plana da se vlast izbori sa ovim problemom, doveli su do toga da umesto jedrih plodova voćari ubiraju posečene panjeve. Niz se ovde nastavlja, pa su tako u problemu i ratari, čija je mehanizacija u većini slučajeva zastarela, subvencije po hektaru smanjene, đubrivo i hemija u nestašici, a otkupne cene žitarica ispod svakog nivoa.
Sistem kanala za navodnjavanje je gotovo nefunkcionalan, a protivgradna odbrana je još jedna oblast za čije funkcionisanje nadležno ministarstvo nije zainteresovano.
Praksa je postala da jednog nestručnog ministra poljoprivrede nasledi sledeći, sa još manje znanja o ovoj strateški važnoj privrednoj grani. U međuvremenu, agrar, koji je nekada bio kičma razvoja ove zemlje tone u sve dublje blato, sa sobom povlačeći celu državu. Jer, pitanje posrnule poljoprivrede okidač je za domino efekat koji će se neminovno loše odraziti na čitavu privredu.
Zato verujem da je od velikog značaja da se, možda po prvi put, napravi potpuna i tačna analiza poljoprivrede i prehrambene industrije kao dominantnih sektora agroindustrije u Srbiji. Takođe, važno je pristupiti i detaljnoj analizi poljoprivrednih grana, u koje, kao potpuno zapostavljene, spadaju i šumarstvo, vodoprivreda, drvna industrija i proizvodnja poljoprivredne mehanizacije. Utvrđivanje realnog stanja je prvi korak u planiranju adekvatnih strategija koje bi pomogle razvoj svakog od ovih sektora.
Srž razumevanja ove važne teme leži u činjenici da je selo osnovna razvojna ćelija poljoprivrede i da zbog toga sela u Srbiji moraju biti funkcionalna, puna i bogata, jer samo u tom slučaju možemo da govorimo o poljoprivrednom razvoju, povećanim subvencijama, obnovi mehanizacije, garantovanim otkupnim cenama i povratku mladih poljoprivrednika na selo.
Dejan Bulatović, potpredsednik Stranke slobode i pravde i narodni poslanik
Komentari 0
ostavi komentar