Kakva budućnost čeka prostor bivše Jugoslavije?

Početak po pravilima donosi nacionalna pitanja i pitanja u vezi sa granicama država, pojedinih regiona i sl. Počelo se iznošenjem fabrikovanih činjenica o istorijskom teritorijalnom i kultrunom pravu. Poznate bitke su se vodile o pravopisu i gramatici, pojedinačnom usvajanju jezika sa svih strana i nazivajući jedan jezik različitim nazivima pritom podižući temperaturu u zarđalom balkanskom ekspres-loncu.

Profitabilnu ulogu su imale i islamsko-pravoslavno-katoličko religiozno preduzeće, čije se porezno stanje nikada nije umanjivalo i čija se likvidnost i rentabilnost povećava iz dana u dan. Slanjem duhovnih poruka bez sadržaja i širenje agresivne propagande preko modernih puteva božijih: online-platformi, press konferencija i televizija; produbljuje se razdor. Izgubio se razum i slobodno mišljenje, čovek se otuđio od svog unutrašnjeg razuma i postao je rob kojim su ovladali ONI, instrument bez moći da poseduje sposobnost promišljanja i da se odupire nametnutim vrednostima i vođeni tuđom logikom.

Temperatura se početkom devedesetih podiže postepenim tempom i dodaju se mrvice ogoljenog nacionalizma, simbolizmi i poruke sa razbuktavajućim sadržajem preko televizijskih emisija i nacionalističkih-propagadnih pamfleta sa povećim fontom i crvenim slovima gde uobičajeno stoji u naslovu: USTAŠE-ČETNICI-BALIJE-ŠIPTARI KOLJAČI; u svakoj državi u nastajanju se u upotrebi nalazio odgovarajući nacionalni prefiks uz reč KOLJAČ. Sa kakvom razinom lakoće se uspelo manipulisati narodom, bez procesa rasuđivanje i promišljanja?

Specijalna sposobnost u verovanje prosperitetnih, bez opipljivih dokaza je uža specijalnost na ovim prostorima. I prema sadašnjem stanju na terenu, situacija je ostala u nepromenjenom stanju; verovanje da se do uspeha dođe bez rada je glavni moto za preživljavanje dana i već dobro poznatog- životarenja.

Na ovim prostorima nije se dogodio značajniji projekat od hidroelektrane Đerdap i nuklearne elektrane Krško. Politički sistem koji je posedovao visoki birokratski nivo se završio razaranjem Jugoslavije. Danas se smatra uspehom otvaranja semafora i famoznog slučaja kada je Vulin prerezao vrpcu pri otvaranju lifta u Domu za penzionere u Apatinu. Politički sistemi u bivšim državama Jugoslavije se danas jedino održavaju uz pomoć selotejpa, potpomognut zaduživanjima i predavanjem prirodnih resursa u ruke gospodara.

Raspadom Jugoslavije devedesetih godina iščezla je ljudskost i sloboda koju smo posedovali kao zajednica, sloboda koju su svojim životom branili naši preci. Danas posedujemo samo čežnju za slobodom, bez težnje da se za istu borimo. Sada smo samo senke i bleda lica naših predaka.

Ulaže se puno truda i samoinicijative u kulturnu amneziju, i samim tim gubimo svako pravo žalbe na stanje u kojem se nalazi Srbija i njeni susedi. Razum i vrednosti koje smo nosili na našim ramenima i dah slobode koja su ispunjavala naša pluća izgleda da su bili preveliki teret za nas.

Novi aristokratski trougao u likovima Milošević-Tuđman-Izetbegović i njihovi dvorski glasnici su samo doveli do izražaja skrivene mane koje su došle do svog punog izražaja. Instinkt samoodržanja je pobedio patriotizam koji je tihovao u nama, bez potrebe da se na majicama izražavaju stavovi. U balkanskom Koloseumu, spomenuta aristokratija je pokretom palca na gore ili dole odlučila o sudbini države, uživajući sa visine u ishodima iz borilačke arene.

U jednoj sceni u seriji Alo Alo prikazana je duhovita scena kako su Francuzi pomagali pokretu otpora u borbi protiv nemačkih okupacionih snaga. Pozornik Krebtri iznosi predlog plana kako bi se britanski avijatičari vratili u Englesku. Po planu su sakupljali svileni donji veš kako bi se napravio balon i pomoću njega bi se britanski avijatičari vratili u Englesku. Za vreme građanskog rata narod na ovim prostorima je dočekao kraj rata sa predatim donjim rubljem- vešom natopljen krvlju. Da li mi iz ove vremenske perspektive možemo da odgovorimo na sledeće pitanje: zašto je natopljen krvlju, ne samo donji veš-rublje, nego i nečije ruke?

Luka Benčik