Partizan je "kriv" što je Zvezda ostala bez LŠ

Od tog prijatnog junskog popodneva do danas prošlo je 47 godina. Bilo je prvo klinačkih a posle i suza zrelog čoveka, nekad radosnica, a nekad i kao izraz velike tuge. Nekad su bile naivne, dečačke, kao kad je na jednom derbiju sudija Duletu dao drugi žuti jer je izašao na atletsku stazu da deli radost sa klincima koji su skupljali lopte.

Kasnije, radosti i tuge bile su realnije. Jer šta ćeš drugo nego da kukaš, kad padne magla i po iskrenom priznanju Ruda Gulita "nebo spasi Milan". I to ne bilo koji "Milan", nego onaj u kome osim spomenutog Gulita igraju Rajkard i Marko van Basten. Savladala ih je Zvezda tada, ali magla je pala, za ove mlađe koji ne znaju, utakmica je prekinuta kod rezultata 1:0 za Zvezdu, na dvadesetak minita do kraja.

Ponovila se utakmica sutradan. Izgubili smo na penale. Ali, mnogo više je bilo lepih trenutaka, često smo pobeđivali večetog rivala, a najlepši momenat na Marakani bio je naravno "nebo se otvorilo, stadion je eksplodiro". Onda su došle devedesete, rekao je najveći umetnik sa ovih prostora. Politika se uvek mešala u sport, ali nikada tako kako je počelo tada, a sve traje do danas. Da li sam odmah razumeo da oni što vode Zvezdu nisu tako slavni i veliki kako sam kao klinac verovao, ili mi se nije svidelo guranje Partizana kao državnog projekta od strane tadašnjeg premijera Mirka Marjanovića? Verovatno i jedno i drugo.
Sve ređe sam odlazio u hram mog detinjstva i jednog dela mladosti. Vodio sam kasnije klince da ih fotografišem u crveno-belim bojama, prepričavao događaje... Nema me odavno na Marakani. Kad "sever" vređa Zvezdine zvezde i legende, ja sam tamo suvišan…

Ne zameram ništa igračima i stručnom štabu. Oni svoj posao odrade koliko umeju znaju i mogu. Tako je bilo i sinoć. Igrali su jedno poluvreme, za drugo i meni laiku je jasno, nisu imali snage. Realno, nisu imali ni sreće.

Ali nije problem na terenu. Ne mogu da sedim na tribinama kluba čiji čelnici ne bi mogli da se zaposle ni kao prodavci u "Maksiju" jer ne mogu da dobiju neophodne potvrde koje se traže. Tipovi, najblaže rečeno sumnjive prošlosti. Ne sporim da je Zvezda osrednji evropski tim. I pitanje je da li na ovim prostorima može više. Fudbal odavno nije igra, nego ogroman biznis, a lopta nije okrugla, jer budžeti klubova, logično, određuju i kvalitet tima.

Ali, sa kim to može Zvezda da igra, ako se srpski fudbal sistematski uništava? Volim ja da mi pobegnemo Partizanu na par bodova. Ali čemu vodi toliko slabljenje ne samo Partizana, već i ostalih srpskih klubova? Na koji način će bilo koji tim, u ovom slučaju Zvezda, biti spremna za ozbiljne evropske utakmice ako u domaćem prvenstvu nema sa kim da igra? Čemu veliki broj domaćih trofeja koje odavno više ne brojim, ako nemaš konkurenciju? U čemu je tu uspeh, draž pobede ili poraza?
Novak Đoković kaže da su ga boljim, a ja kažem najboljim teniserom svih vremena učinila dva najveća rivala, Federer i Nadal. Ko će to Zvezdu učiniti velikom ako je Partizan slab, a drugi klubovi bez uvrede bilo koga, nisu vredni pomena?

I ne ljutite se na momke koji su uradili sve što su mogli, ne ljutite se na Stankovića, ne pričajte o tome da li je trebalo napraviti ovu ili onu izmenu. Jer problem nije na terenu, nego u loži, a bojim se i na nekim drugim adresama koje ne bi trebalo da imaju veze sa fudbalom.

Bratislav Marković, advokat

(www.bratislavmarkovic.com)