Prim. dr Slavica Plavšić piše za Direktno: Ukinuti septembar

A ta korona se otegla k’o gladna godina i nikako da stane. Pune dve godine i više. I prekardašilo svima, normalno. Posle silnih premišljanja i mudrovanja, veliki i moćni iz gotovo celog sveta, konačno odlučiše da ukinu koronu u martu mesecu ove godine.

Nekako odjednom se vesti o koroni izgubiše sa naslovnih strana, sa malih ekrana i pređoše na one koje se pišu sitnim slovima, neupadljivo, pod tačkom razno. Druge teme su zavladale svetom. Rat u Ukrajini je duboko okupirao ali i podelio svet, naročito prvih mesec dana njegovog trajanja. Neki su taj trenutak jedva dočekali, slavodobitno uskliknuli "Putin ukinuo koronu", ali se prave da ne čuju kada ih pitate je li to onaj isti Putin koji je pozivao na vakcinaciju i ismevao svoje sumnjičave prijatelje. Elem, i te vesti počeše da blede. Mučno je i teško posle bolesti i bolnica, gledati kolone izbeglica iz Ukrajine i srušene i uništene zgrade i gradove.

Jer, ima li šta važnije u životu od odlaska na letovanje i selfija sa što više lajkova. Naravno da nema! Zaboravi se korona, kao da je nikada nije ni bilo. A kako i ne bi, dosadila i bogu i ljudima. I svi srećni što je tako, kao nekim volšebnim dekretom, odjednom ukinuta. Ne samo kod nas, nego skoro u celom svetu. Živela sloboda! Svuda se sme, bez ikakvih ograničenja. Svi srećni i zadovoljni puna tri meseca. Mnogi i četiri i pet meseci čak.

Stiže početak juna, pripreme za letovanja u punom jeku, kad se opet odnekud ponovo pojavi onaj blagi omikron, smrtno uvređen što su ga potcenili i proglasili blagim sojem. Pokušali su neki maštari sa društvenih mreža da nas zaplaše nekim strašnim sojem "kentaurus" koji bukti i ruši sve pred sobom. No, i to je prošlo. Brzo smo shvatili da nas opet samo plaše i šire paniku.

A da li je baš sve tako, da li je sve izmišljotina ili, možda, bagatelišemo život?

Tokom tog juna meseca svakim danom je bilo sve više zaraženih, sve više ljudi u bolnicama, a bogami i dosta preminulih. Ali, još se ne dešava u Srbiji. Vesti ionako malo ko sluša, a još manje je onih koji u njih veruju. Polako, čemu žurba i galama, prebrojaćemo preminule kad sve ovo prođe. Nismo prebrojali ni one stradale od bombardovanja. Ni one pre ni posle koji su stradali u mnogim pošastima u Srbiji. Blaženo neznanje!

Prođe tako u Srbiji jun mesec sa "svega" 45 preminulih, uglavnom starijih. Ali, Bog da im dušu prosti i bili su bolesni, a i uvek se umiralo. U julu, sasvim neočekivano i nenadano broj novozaraženih je dostigao 6.000 zvanično, nezvanično bar tri puta više. Broj preminulih se povećao na 199. Prvih desetak dana avgusta, broj novozaraženih se održava na oko 6-7.000 dnevno, opet zvanično. Kovid bolnice se pune pacijentima, uglavnom onima iz ne kovid bolnica gde su ljudi konačno dočekali svoj termin za neku dugo čekanu operaciju ili dijagnostičku proceduru.

Umesto toga, dočekali su kovid i premeštaj u Batajnicu, Kruševac ili Mišeluk. Broj preminulih od početka avgusta, zaključno sa 13. avgustom, zvanično iznosi 158. I dalje najviše umiru naše voljene bake i deke o kojima se toliko brinulo na početku pandemije, da su danima bili zaključani u stanovima i kućama, a vikendom su mogli u kupovinu u gluvo doba noći jer jedino tada niko nije mogao da ih zarazi. Jadne bake i deke. Neka za njima tuguju njihovi najmiliji. Takav je život. Samo je smrt izvesna. Dobro de, i predsednikovo saosećanje sa celim čovečanstvom.

Približava se 1. septembar. "Nezgodan mesec", kako reče dr B.T. 10. avgusta za brojne novine i portale. Srećom, ovog puta se nije bavio izmišljenim sojevima sa društvenih mreža tipa "kentaurusa", ali to ne umanjuje odgovornost. "Odluku o tome kako će đaci ove godine krenuti u školu zbog epidemije kovid-19 Krizni štab će doneti za sedam do deset dana", izjavio je epidemiolog i član Kriznog štaba Branislav Tiodorović. "Septembar je nezgodan, jer se učenici vraćaju u kolektive, a to je u vreme pandemije rizik za povećanje broja zaraženih“, rekao je Tiodorović. Takođe je naglasio "da se razmatra mogućnost vraćanje obaveznog nošenja maski u školama, ali i u svim zatvorenim prostorima od jeseni." „Čitave porodice se
vraćaju sa odmora zaražene, normalno se kreću svi koji ne osećaju tegobe, a preporučene mere se nigde ne sprovode. Situacija je ozbiljna jer svakog dana imamo od 4.000 do više od 6.000 zaraženih“. "Posebno zabrinjava porast broja preminulih!" rekao je dr BT.

Sad, ko se iole razume u kalendar, politički trenutak (izbor Vlade) i odnos Kriznog štaba prema svojim obavezama i struci, ne mora preterano da se muči i napreže da bi shvatio da se za sedam do deset dana (oko 20 avgusta), Krizni štab neće sastati, a još manje doneti bilo kakve protivepidemijske mere. Ali, kako je ovde sve moguće, a meni ne pada ništa drugo na pamet, možda je rešenje da predsednik ukine septembar. Šta mu teško! A i potvrdiće, po ko zna koji put, da je "Hipokratova medalja" koju je Društvo lekara Vojvodine dodelilo predsedniku Srbije za “zasluge u unapređenju zdravstva, kao i za poseban lični angažman na poboljšanju uslova rada u zdravstvenim ustanovama širom zemlje“, potpuno
zasluženo otišla u prave ruke.

A taj "nezgodni septembar" ionako postoji samo da bi pravio razne probleme i troškove.