Zašto Balaševića i dalje mrze

Prenebregavaju to što je prvi propevao o zlostavljanju Srba na Kosovu, pevao o Slovencima kao „skupovima tužnim kojim i nije baš stalo za naš soliter“, prozivao crvenu buržoaziju i sl. Šta je razlog? Ne, nije to što se našalio da govori „iskvarenom verzijom hrvatskog koji se naziva srpski“ (ko to ne razume kao šalu, mnogo pati za Kursadžijama), ni to što je nastupao u Sarajevu, Puli itd. (bar se nije izvinjavao pre koncerata kao neki... nije imao razloga)...

Ne! Razlog su njegove pesme! Da, pesme! Niko to neće priznati, ali, verujte mi, to je! Zašto? Pa, evo šta on kaže u svojim pesmama:

- prosečnu srpsku svadbu naziva paradom pijanstva i kiča (što jeste, ali to mnoge pogađa)

- kaže da smo za ono što nam se dešava krivi mi (većina u neveri!)

- narodnjake naziva hibridnom rasom na pola puta selo-grad (uh! ovo neke boli!)

- ne vole lopuže što voze tuđa kola (jer, lopuža može da ima samo „tuđa“ kola)

- priznaje da nije bio ravnodušan na zakletvi Titu i da je spevao stih (gađa u ono što bi mnogi potisli)

- ustavlja sina da ne ide u njihove besmislene ratove (zna se čiji sinovi ne idu u njihove besmislene ratove!)

- prozivao Miloševića i devedesete (njegov kolega tad napisao da je „u govnima plivanje pravo uživanje...“)

- ove i ovo za njihovoga vakta nazvao dnom dna (700.000 se našlo uvređeno)

Eto, zato ga neki i danas mrze.

E, zato ga ja volim!

Autor je profesor srpskog jezika i književnosti iz Kraljeva