Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

[ Izvor: Peščanik.net/Ljubodrag Stojadinović ]

20. 06. 2022. 06:00 8

Ljubodrag Stojadinović: Srećni robovi

U svom tekstu u Vremenu Teofil Pančić tvrdi da je smisao ultrakonzervativne naprednjačke ideologije da blokira društvo, da ga debilizuje. Da unapred deaktivira eksplozivno punjenje iz svake potencijalne „bombe“: medija, kulture, univerziteta, partijske i vanpartijske politike. „Tako se stvara letargično društvo kojim dominiraju ravnodušni robovi spakovani u milione kućnih pritvora, kojima je vrhunac „angažmana“ anonimno iživljavanje po „društvenim mrežama“, dok češkaju stomake i šljapkaju po svojim izbama…“

Svoju dijagnozu hroničar beskrajnog sunovrata nije morao da senči tamnim bojama. Sve što se događa sa nama nema boju, ne može se definisati na osnovu svetlosti ili senke. To je možda jednolična, siva letargija koja se održava dnevnom dozom anestezije.

To oduzimanje pobunjeničke energije je dugogodišnji opit sa srećnim robovima, naviklim da vivisekciju trpe kao način života. Oni imaju svoju sudbinu, od njih se ne traže odluke. Biće nahranjeni, napojeni, kad dođe zima neće se smrzavati. A možda i hoće. Svoju potpunu socijalnu obamrlost društvo živi u orvelijanskom pandemonijumu. Predsednik izađe i kaže: Imamo sve, magacini su puni. Niko neće biti gladan. Građani mogu da budu mirni. Evo slika, vidite da se presipa.

Dva dana kasnije isti čovek kaže da glad ozbiljno preti svima pa i nama. Struje neće biti nigde, zašto neko misli da ćemo je mi imati? Zima će da bude strašna, a one magacine, za koje sam verovao da su prepuni, neko je poharao.

To je model seciranja i ugrađivanje tuposti koji se nikada ne okončava. Izmoždeno društvo nije u stanju da učini bilo šta za svoje spasenje, osim da čeka sledeći potez svoga sudije. Letargični podanici ne veruju u svoju moć, jer su je sami sebi oduzeli, nesposobni da izađu iz polusna. Robovi koji su očarani ropstvom brane Gospodara svojim slepilom i užasnim jezikom uvreda, pretnji i mržnje „na mrežama“. Podrška mu dolazi iz laguma i deponija, čitavi odredi nepismenih robota izbacuju iz rupa neopisivi gnev u odbranu sile koja ih je učinila strašilima.

Tako je i stvoren ambijent borbe robova protiv robova, pri čemu njihov vlasnik ostaje zaštićen u takvom rascepu, deleći mržnju svuda oko sebe.

Obećanja koja nije moguće ostvariti, realizuju se kao sredstvo masovne narkoze i daleke nade. Sasvim iznenada, posle lamenta nad ratnom krizom i širenja panike od gladi, mraka i zime, najavljeno je povećanja plata i penzija i podela jednokratnih pomoći. Ali to se ima dogoditi početkom 2023. godine, koja se i ne naslućuje iz sredine juna, i odavde izgleda beskrajno daleko. Kupovna moć u Srbiji opada svakog sata, cene lete u nebo, inflacija samo što se nije otela Jorgovanki i ugasila iluziju da bilo šta imamo.

Zanimljiva priredba se održava na političkom vaterpolo nivou. Šapić je iz novobeogradskog kluba oterao neuporedivo većeg igrača od sebe, Igora Milanovića. Ali će postati to zbog čega je doveden. Možda je vreme Vesića okončano i dolazi još gore.

U opoziciji atmosfera parastosa, nema dobre ideje niti ljudi koji bi sproveli ono čega nema. Najavljeno je formiranje nove stranke i traži se zvučno ime za nju. Ko se seti, može da se javi. Đilas je negirao čaršijske priče da je bilo čiji trojanski konj, nego jedna sasvim druga živuljka, simbol poštenja i naivnosti. Neće u savez sa onima koji su samo protivnici Vučića. Moraće da imaju program. O tome kako menjati vlast, na primer. I sa kim. Sa robovima to nije moguće.

Od pokušaja Lavrova da dođe i Šolca koji je došao, možda se očekivao bilo kakav pokret u ovoj žabokrečini. Još se ništa nije dogodilo. Traga se za izgubljenim vremenom i ono je nestalo zauvek. Onaj od koga se očekuje da nešto učini, učiniće šta mora, a ne šta hoće. I tu ništa ne zavisi od nas. Mamurni od letargije i okrutnih opita, mi smo samo posmatrači onoga šta nam rade, oduševljeni što nas još ima.

U suštini, naprednjačka ideologija ne postoji, bar ne kao ideja o smislenoj tehnologiji vladanja. To je vrednosni haos u kome društvo nema svest o sebi niti o tome kome se prepustilo. Pa je postepeno pretvoreno u gomilu ljudi koji su ostali bez svoje volje, razloga da pruže otpor i da se raduju životu koji je njihov.

Valja nama krenuti od početka.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 8

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se


Rijaliti

Zoran Živković [29.06.2022.]




Anketa

Gde ćete na odmor ovog leta?

Rezultati

Video dana

Dodaj gas i ne brini